Lišće pada, pada iz daljina,
kao da vrtovi nebesa venu;
svo lišće pada uz gestu niječnu.

I teška zemlja pada noću
iz svih zvijezda u samoću.

Svi mi padamo. I moja ruka pada.
Pogledaj druge: pad je u svima.

Pa ipak postoji Jedan na nebesima
koji blagom rukom svakim padom vlada.

Zar sve ove godine
tebi nista ne znace
meni su bas preduge
cesto mi se zaplace

Ref.
Kako mi nedostajes
samo ruku da mi das
kako mi nedostajes
da li znas

Ti si meni jedina
u zivotu ostala
srce bi da sakrije
ali ne zna, ne smije

Volio bih da si tu
samo noc da ostanes
volio bih da si tu
i da vise ne ides

Ref. 2x

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Autor Yossamin

PATRICIA KAAS – AVEC LE TEMPS / Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

Ne volim fatalni ishod.

Od života se nikad ne umaram,

Ne volim nijedno godišnje doba

Kad svoje pesme ne pevam.

Ne volim otvoreni cinizam

I ne verujem u zanos, i još

Ne volim kad mi neko čita pisma

Gledajući preko moga ramena.

Ne volim ništa polovično,

Ili kad neko prekida reč.

Ne volim kad pucaju u leđa

Ili iz neposredne blizine.

Mrzim „verzije događaja“,

I crva sumnje, i žaoku slave,

I kad se ide namerno uz dlaku,

Ili namerno gvožđem po staklu.

Mrzim nadmeno samopouzdanje

Više nego kad kočnice otkažu.

Žalim što je „čast“ zaboravljena reč

I što se ceni ogovaranje iza leđa.

Kad ugledam slomljena krila,

Tad nisam tužan, a nije ni čudo:

Ja ne volim ni nasilje ni slabost,

Samo mi je žao raspetoga Hrista.

Ne volim ni sebe kad sam kukavica,

I ne mogu da trpim kad nevine biju.

Ne volim kad mi zaviruju u dušu,

A još manje kad u nju pljuju.

Ne volim ni cirkuske arene,

Gde se milion menja za rublju,

Iako su pred nama velike promene,

Ja to nikada voleti neću!

Iako su pred nama velike promene,

Ja to nikada voleti neću!
/

Voleo bih da nadjes ljubav ko moju
jer i najlakša ljubav je, znaj, teška
Ljubav je ko vatra što sažiže
čije su gorivo srca ljubavnička
I kad bi makar goreći nestala
no što duže gori više je isposnička
Ko u paklu: kada se koža odere
sve bi, opet, kretalo ispočetka!

Danas je Ponedeljak 15.  Maj  / Svibanj 2025. godine.

Ovako   dani  jedan drugom upjevavaju u razdiok te ljubim:

134 dan   otišlo u termin popušlići.

Od 231 preostalih neki uveliko fumaju ,neki  tek počeli, a neki jako kupuju sfumare.Tako da sve liči na tvorničareve dimnjake.

Čudno,  razmišljamo mi ,   pušenje je vrlo kompleksna ,  i  jako čudna stvar.

Dok popušiš hejbet dana, ono prošo tren, a ljudi nastavljaju   sfumati iz sve snage. Valjda genetika , hoće se reći  , jednostavna  stvar  DNK navike. Nešto ko pavlovljev refeleks.

Danima je cilj povući  sa sobom povući što više klonova , da ga  i oni pofumaju do kraja.To im dođe ko domaća zadaća.Učiti ljude kako obajedne postaju sunčani lajavi popušlići.

A opet ima ljudi koji sebi umislili da su ukompleksirano nešto , recimo Sokrati  , oliti pametni insani . A ono jok , samo  rođeni popušlici.

Glupost im se skrivat iza neukosti i nepameti , čak i “naivni” dani uvijek  prokuže bolesnike i nenadano ih pokupe.

Što bi poete rekli:

-Sfumo ne fumo, svakako ćeš popušiti i ograisati.

U prevodu:

-Tačno u sridu ! Klonirano  pušenje je smrtno štetno po dobar glas i zdravlje.

Kroz gradsku noć od kamena i suše
ulazi polje u moju sobu.
Pruža zelene ruke sa ptičjim narukvicama,
sa narukvicama od lišća.
Nosi reku u ruci.
Nebo iz polja takođe ulazi
sa svojom košarom tek isečenog dragog kamenja.
i more seda pored mene,
polažući svoj beli rep na tlo.
iz tišine izbija drvo muzike.
Sa drveta vise sve lepe reči,
koje sjaje, zru, padaju.
Na mom čelu pećina u kojoj prebiva munja…
Ali sve se naselilo krilima.

 

 

 

 

1.

I po nebu i po Zemlji moje oko lijeta,

da pronađe stvar najljepšu Ovoga svijeta;

ne imade na nebesim nijedne zvijezde,

a na Zemlji, kô što si ti, nijednog cvijeta.

 

2.

Ovaj vrč je u ljubavi proživio poput mene

i uzdis'o za kosama jedne, njemu mile žene;

a na vratu ovog vrča taj je držak bio ruka,

kom je dragi dragu drž'o, cjelivajuć’ usne njene.