Nedelja je 23.februar, 2023 . Omjer dana 54/ 311.
Veljača samo što nije zaždila a kerovi i mačke se ne vucaraju i ne mjauču. Izdali ih drugovi, mraz i snijeg. Hajvani navikli po snijegu takar priče tkati.
Insanski hajvan bi od takvog mraza načisto rikno. I nikom ništa,samo što bi svrabež do iza vrata zapo.A tamo se ne mre ženska sama počešat. I sada belaj. Muški od mraza riknjava , a žensku svrbi , nejma lijeka . I šta će jadna žena , nego na ligure i insanskog hajvana ispred ili iza sebe i dži-dži midži , od Sarajeva ka Ilidži, dok se jado ne dohaviza.
a jopet neki se nikad više ne otkrave. Smrzotine se srmznu za vike vijkova. I ne znaju da su se smrznuli dok ih pržunska vatra ne otkravi, minimum pola njih. I svi se oni prave mutavi i u čudu su:
– Šta ih snađe?
A odgovore znaju . Sve je u činjenju i ne činjenju ! I džab džabe ti onima što su ostali govoriti jeno te isto. Činite ljudi i nemojte činiti.
I džab , džabe će se ženskinje nadati da će muškinje redovno činiti ono za što stvoreni. Poraditi na selekciji i nastavku evolucije , ono minimum na prostoj , ako već nisu sviklu na proširenu ili složenu reprodukciju .
Dakako radi očuvanja vrste. Vi mislite ženama nešto olaho stalo do takara. Ma jok boni. One to gledaju sa humane strane , opstanak ljudske rase. I da budu sigrune da će prosto proširena reprodukcija uspjeti , vole da se to temeljito , višekratno i opetovano obavlja.
Baš su ove žene odgovorniji dio ljudske zajednice . I temeljitiji. I ža nam ih što se moraju sa kojekakvim hablečinama u dži-dži midži kola fatati. I moraju se latiti kojekakvih cvrkutavih slavuja i razigranih češljugara , kad ih reprodukcija zasvrbi.
Što bi poete rekle:
-Joj ljepote u večeri rane.
U prevodu:
Ma , nije mane ni uranku , ako se insan zaobada svako jutro.