Mnogo je toga neobjašnjivo na ovom dunjaluku i univerzumu.
Ljudski um je počesto nedostatan i nemoćan da ih relevantno objasni.
Ni mi se nećemo ni truditi.
Upoznaćemo vas sa nekim anomalijama.
Mnogi imaju svojih TOP 10 misterija.
Vi pokušajte da ih dešifrujete.
Upozoravamo, gubljenje vremena.
Danas je Četvrtak , 17. Novembar/Studeni, 2022. godine.
Dani se podijelili : 321. se preselilo u čekaonicu , 44 se sprema na iste pute. Za razliku od ljudi dani se vraćaju od kad je vijeka, i vraćaće se dokle je vijeka… (vrlo studiozno , zar ne? ) .
U tim danima dešavaju se čudne stvari Dobre i loše. Vesele i tužne. Nama se manje više dešavaju mahalske stvari. Ne može ih čovjek ni protumačiti , ni prepisati, a kamo li pred dunjaluk iznijeti.
Jer pametni smo i poliglote već u naslovu se šicamo pameću i stranjskim vokabularom.
Nije sve za javno mnijenje. Šta se u mahali zbije, ostaje u oglašeno mahali, ponešto umnigistruleno i u čaršiji
Jes, zinite da vam pričamo šta se u mahali sinoć zbilo. Ili koliko je njih i koja je to zavriskala : Joj, mamo mamice. Onu o crvenom fesiću. Vidimo prokuženi smo.
Zato smo odlučili da vam ispričamo naš susret sa jednim fatalistom , koji neće da prizna da je bilo šta drugo.Pametan čovo. Ne prodaje bijele bubrege za pamet , fata se listova.
Nama dosadno bilo, jer smo mimo bilo kakve logike dogovorili kont u parku ispred predsjedništva. Nismo skontali da tamo nema ni truna , ni trena osjećaja , već samo preraspodjela planova o otimačini narodskog blagostanja i vreća sa zlatom.
Čekajući dotičnu, a bilo je to nekad , kad je je'nom neki čovjek ispod jednog drveta sjeo na travu i naslonio se na drvo da predahne.
Bio malo umoran , i ko svaki hamal puno zalego da predahne. Kako zalego namah zaspao,kako zasp'o tako usnio.Taki ti je naš čovjek , ha zalegne on zaspe. Umjesto da kad zalegne…, ma ne mremo više uputstva dijeliti , šta je kome radit ili ne raditi.
Nema svrhe. Ko zna zna, ko ne zna nikad neće naučiti. Pitanje sudbine; i naslijednih damara
I tako onaj koji evidentno ne zna šta mu je raditi kad zalegne, sanja listove, mnogo lišća kako pada , i pada,raznobojno, šareno i zlatno,sve više po njemu pada. na njemu se skuplja. I sve više i još više. Zatrpavaju ga i pretrpavaju ,guše ga da nema vazduha.
Prolaznici vide čovjeka kao se grči i batrga, ko da ga neko mokrom krpom po glavi tuleha.Jedan naš, onaj od dobrih ga prodrma , probudi i pita:
-Da li ste dobro?
-Dobro sam , a zašto ne bih bio dobro. Ja fataljist kak bi rekla filjozofi.
– U redu je biti fatalist ,nisu filozofi što su nekad bili i ne treba im u današnje doba previše vjerovati.
– Ja fataljist,kak bi reklja fillozofi ništa loše.
-Dobro kad rečeš, nije to ni tako loše , ionako se “Sokrata ” nakotilo ko prezervativa, tješi ga onaj od Dobrih.
-I nije . Plaćaju me za to.Moj sunarodnjak iz zgrade preeko puta, koji se izdaje za nešto što nije i nekad neće biti, sanja britve predaka.
Usta fatalist, uze vreću i šiljak polegnut u travi, i nastavi raditi svoj ekološki posao. Vrijeme za pauzu mu isteklo.A narod ga gleda sa klupa , džade , sa prozora, krsti se i rukama i nogama, i sjećaju se njegovih predaka sa Ade ciganlije i predaka svojih.Bila su to sirmašna i vrlo kokuzna vremena.
Što bi se reklo:
-Ko bi doli, sad je gori.Ko gori pristaje taj u pržun ide.
U prevodu:
Nisu ni brice , ni fatalisti ko što su nekad bili.
709* Nikad se ne radi o slućajnosti , već o ljepoti ili ružnoži ljudskog uma.
710* Demokrata potiče od demosa, kokuz iz kokuzluka.
711* Reci služavki gospo , pretvorićeš je u odalisku, učini gospu odaliskom , pretvorićeš je u služavku.
712* Ko ne misli taj i griješi. Nemojte griješiti jer život je krat'ka, kak’ bi reklja filjozofi.
713* Po rođenju , nekom opanci nekom obojci, a pođeđe i urijetko lakovane cipele.
714*Jetimi jadni . iskompleksirani mater vas nije rodila da joj kvazi paradoksima silujete jezik.
Danas je Srijeda , 16. Novembar / Studeni 2022. godine .
Konstelacija dana: 320. se preselilo u zatišje, 45 se sprema na jednogodišnji počinak.
Ljudi nas izluđuju višom svrhom.
Viša svrha!
Da vidimo šta je to viša svrha?
Ako odeš u Visoko ti si postigao višu svrhu, jer si se popeo na najveće i najstarije piramide ikad zasađene čovječijom rukom.
Kada smo došli na vrh , odjednom nam neka energija smutila mozak. Namah smo se malo zabrinuli za svoje umne sposobnosti. Mi stvari krstimo i po svom nahođenju vidimo . ali mislimo da to ponekad i nije preporučljivo.
Tako smo za sofizam mislili da je to turanje izuvenih nogu na sofu. Đe'š ba ubučen u kuću ulećet. Nije higijenski , a i papanski je , da se ne lažemo i paganski bljutavo.
Paradoks je skonto neki glupak , k'o da mi ne znamo da nam trebaju pare za doxu. A on ga do besvjesti vrti tražeći višu svrhu. Jetimu jadni , iskompleksirani mater te nije rodila da joj kvazi paradoksima siluješ jezik.
Za eklektičku filozofiju smo mislili da je izmislio neki elektičar. Nema veze sa vodom , ali ako je dirneš strefi te struje. Stvar slobodnog izbora.
Letologiju smo opet skontali kao nauku o let lampama. Ako nekog mlatneš ili ošuriš let lampom on zaboravi bilo koje sjećanje i riječi za uobičajen način govora i nauku .
Onda , dok smo silazili sa osunčane strane piramide sunca, pomislimo da je bolje da nas mrze zbog onoga što jesmo , nego da nas vole zbog onog što nismo.
I nasmijemo se sami sebi. Ko da je nama stalo da nas bilo ko od hablečina i levata voli. Zato nikad ne poklanjamo tuberoze , radi TBC . Sigurno je siigurno što bi rekla opatice.
A odavno smo skontali da nas ženske vole. Valjda radi Visokog i piramida.
Što bi poete rekle:
Pi ( 3, 14) je zakon.
U prevodu:
Pi’ ne pio , doći ćeš na njen izvor jer je E + mc2
Valja ova rajo ?
Ah, te životinje.
Prelijepe , umiljate i nepredvidljive.
A mogu biti i malene a ubitačne.
O mnogima ne razmišljamo kao potencijalnim uubicama.
Mnoge nas mimoiđu, a da nismo ni primjetili da nas je smrt za dlaku mimoišla.
A opet , nisu ubilački nastrojene. Samo odbrambeno.
Ljudi iznova dokazuju da su i imbecili i najkrvoločnije zvijeri na ovom dunjaluku.
Maza
Autor – Vedad Šabanadžović
Utorak je. Nemojte nas pitat o'klen znamo.Pročitali na kalendaru ili se kaže vaktiji. A apokaliptičari opet fulali “crni petak” i prebacili ga u neki drugi vakat .
Vako su vam se podjelili dani : 319. odletjelo do iduće godine, 46 se sprema jedan za drugim , laganice napraviti kraj ovog ljeta.
Godine ko godine . I dani ko dani. Lete ko ludi. A čovjek se ne mere uhavizat, a godina proleti,Namah ,ko i život.
Ne dižu ljudi glavu i ne beru brigu za onom izrekom:
Historia est magitra vitae
Nećemo raći svakodnevno, ali vrlo često im soli pamet ili ih progoni ova izreka.
Insan ko hajvan, da proste hajvani,ne obraća pažnju na stare Rimljane. A mi se pitamo se da li je dobro skrojena?
I uvjek spoznamo da je izreka sasvimu redu, ali neki ljudi nisu. Većina njih, posebice muškarci.
Neko će reći donosimo zaključke, na prečac ili kad smo već krenuli latinštinom ; a priori.
Ali nije to baš jednostavno, jer niotkud postane tako.
Ljudi se vole družiti i udruživati. Ono ko radi plemenitih ciljeva. Puna im usta demokratije. Požele mijenjati crni svijet u kome žive, jer nije po njihovoj mjeri. Udružuju se i udružuju. Ponekad dospiju na vlast. Prigrabe je milom ili silom. Nikad demokratski, jer na taj način nemaju šansi.
Sada oni postaju vlast zbog kojih se drugi udružuju i udružuju. Radi plemenitih ciljeva. Demokratije.I ovi prograbe vlast. Ni oni to ne čine demokratski, jer ono prethodni „demokrati“ , koji su postali autokrati ne daju vlast vez krvi.
Ništa ih ne dotiče učiteljica života. Oni su silniji, učitelji zla.
O imamo mi i zamjerki učiteljici. Neke su velike.
Kad već toliko dugo persistira, što nije iskoristila vrijeme i ojačala, da može po glavi mlatnuti svakoga kome su usta puna demokratije. Da može svakom silniku začepiti usta i svezati ruke dok ne shvate bit učiteljice života.
I zato man'te nam demokratije.
Šro bi poete rekli:
Kakva demokratija plačkaška bagro.
U prevodu :
Mi biramo slobodu , lopovska bagra pržun. Svakom po svom izboru. Pravi pravcati komunizam.
Danas je Pomedeljak 14. Novembar / Studeni 2022 godine .
Vako su vam se podjelili dani : 318. daun do iduće godine, 47 up , pa daun do kraja ovog ljeta.
Godine ko godine . I dani ko dani. Lete ko leteće letelice na leteći pogon ,ne mre ih čovjek ni pomirisati kako treba. A i kako bi? Zadeverali ga nekom žurbom , ne m're glavu dići. Radi, rintači, beri lovu, preživi, ganjaj posao, mrzi, zlo sij…
Nema onog polahko požuri. Tada je dan trajao dvadeset četiri sata i bilo ga je , aman , sasvim dovoljno za sve rabote. I tada su bila takarli vremena, ali ne ovakva , na suvo takarli. Ono lud zbunjenog i usput zbunjeni blesavog. Ne zna se ko je blentaviji.
Prije se znalo ko koga takari. Sve je bilo podređeno rodnom takaru. I znalo se , utikač i utičnica su uvijek bili muškog i ženskog roda. Turiš ono u ono i sve je u redu. Mislimo ono strujno muško u ono električno žensko, oliti utikač u utičnicu.
Ne mere se ništa lijepo deseti dok ne ukantaš ono u ono. Muško u žensko. Nema muzike i mašina ne mješa. Kako ćeš šta ćuti i vidjeti, ili oprati veš ako ne turiš utikač u utičnicu.
Danas se pogančeri osilili pa više ne znaš ko je muško , a ko žensko. Čeprkaju izmet jedno drugom. Više nisu ni pogančeri. Sada su govančeri. Smrde na govna, govna jedna. Ne može im od smrada normalan čovjek prići. Žigosali sebe govnima za sva vremena. Na danu razdvajanja njima neće biti potrebna knjiga. Oni su se smradom i neljudskošću žigosali.
Ogadili nam se načisto, da moramo odmah pod tuš da se ne opoganimo.
Što bi poete rekli:
-Stanovnike Sodome i Gomore u pržun namah.
U prevodu:
-Da nismi vjernici , rekli bi sve pogančere macolom treba zatuć’, da se što prije pržuna dohvate.
Ali nismo mi sudije.
Oni su sami sebi presudili.
Maza ( Serijal ).
Autor : Vedad Šabanadžović
Maza –
Krivi su mediji
Autor : Vedad Šabanadžović