Amra Medunjanin – Mito Bekrijo (feat.Mostar Sevdah Reunion)

cvijetni proplanak  Vali   Ljubav

 

Ponoc vec je prosla
vreme da se spije
srce jos je budno
davnu zelju krije
ej, kraj pendzera stojim
cekam da ti vrata otvorim

Ref. 2x
Zasto duso ne dodjes
da me kuci povedes
da ti svoje srce predam
da ti staru majku gledam
Mito, Mito bekrijo

Obec'o si Mito
da ces jedne noci
kad se varos smiri
ti po mene doci
ej, cvece tvoje belo
vec je cekajuci uvelo

Ref. 2x

Sa drugari svoji
po me'ane odis
s vino i sa pesma
noci ti provodis
ej, mladost pusta prodje
Mito, ti po mene ne dodje

Božidar Stošić – Žal za mladošću / Song – Lyrics – Kolaž/Potpuri

 

Srce plače  Drvo samoće  Snovi bez nade

Stošić pjeva splet vranjanskih pjesama Žal za mladošću,Belo Lenče…Prije toga ide monolog Mitketa (Ljuba Tadić) iz Koštane III čin.Vrijedi poslušati ovaj upečatljivi muzičko scenski ugođaj.Na Stošića se nadovezuje Radojčićka sa Mitom Bekrijom,pa joj on uzvraća  Žal0m za mladošću. Tu se ubacuje Nedeljko Bilkić (neplanirano i van konteksta).Silvana začinjava sa Šta će mi život i Rne moje rane ,pa  Vasilija (sa Gidrom Bojanićem/Mitke) sve vraća na početak sa Koštanom/Žal za mladosti i tako sve dok se neko ne umori i odustane.

 

III. ČIN
Druga slika

Mitkina kuća. – Bašta ispred kuće. U pročelju lepa kuća na dva sprata, sa tavanicama, uresima, balkonom.

Ulazi MITKA, vukući za sobom SALČE, GRKLJANA, KOŠTANU i ostale.

MITKA (razdrljen, raspasan okreće se i doziva ostale svirače sa ulice): Čalgidžije! Meteri! Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali). Ovamo, braćo moja slatka! (Koštani). Ti ispred mene!
KOŠTANA (se izdvaja i seda).
MITKA (ostalim čočecima): Vi do njuma, oko njuma. Ali bez dajre… jedno do drugo.

Čočeci se izdvoje, sedaju oko Koštane, milo, ponizno.

MITKA (gledajući ih): Takoj! Moj brat katil, moj brat krvnik, moj brat – nikad sreću da ne vidi. Jednako: “kući”… (Pokazuje na kuću). Ete s'g dom sam, kući! (Seda, vadi i meće ispred sebe jatagan, fes, kesu, muštiklu). De bre… (Grkljanu). Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću). Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi sviriš, “moj pesmu” da sviriš!
GRKLJAN (začuđeno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo?
MITKA: Moju pesmu!
GRKLJAN (u čudu, pitajući i ostale pogledom): Ama kakvu tvoju pesmu, gazdo? Mi tvoju pesmu ne znamo.
MITKA: I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s'n s'nujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin – bolan! Porasnaja sin. Došla snaga, mladost… Došle bašče, cveće, mesečina. – Zamirisale devojke!… Sin poleteja. Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške, sablje, žene… Koju devojku neje pogledaja, samo njene kose neje zamrsija i usta celivaja. Nijedna mu ne odreče, nijedna ga ne prevari, a on sve gi celivaja, sve varaja i – bolan, bolan bija. Bolan od kako se rodija. – Toj sam ja!… Pa od t'j bol, jad, – dert li je, prokletija li neka, – eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. A s'n me ne vaća. Zemlja me pije… Noć me pije… Mesečina me pije… Ništa mi neje, zdrav sam, a – bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Od kako sam na svet progledaja, od t'g sam još bolan. (Seda. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi). Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto, moje se je srce iskubalo, snaga rskomatala, ostarela… Žalno, teško da mi pojete!
KOŠTANA (sa sažaljenjem): Koju, gazda-Mitko?
MITKA: Koju? Eh, Koštana, zar jedna je pesma žalna? Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem karasevdah! Tuj bolest ja bolujem (Pokazuje na sebe). Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva'… Još mi za lepotinju i ubavinju srce gine i vene! Aha!… Poj, Koštana, kako k'd se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari. Noć letnja. Šar-planina u nebo štrči, a ispod njuma lega pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme. Mesečina greje… Martinka mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od Bilački han povedešem, peške idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. T'nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečinu oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma… I toj ne pesma, već glas samo. Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s's mesečinu se lepi, treperi i na mene kao melem na srce mi pada. (Koštani). I, Koštan, tuj pesmu, to vreme da mi poješ… A toj vreme više ne dođe. Ete, za toj ću vreme ja žalan da umrem, s's otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj “Žal za mladost”… Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem… Ah!
(Peva)

Da znaješ, mome, mori, da znaješ,
kakva je žalba za mladost,
na porta bi me mome čekala,
od konja bi me mome skinala
u sobu bi me unela,
u usta bi me ljubila –
of, aman, zaman, mlado devojče,
izgore mi srce za tebe!…

 

Otvori mi belo Lenče

 

Otvori mi belo Lenče vtatanca, d?anum portica

da ti ljubom belo Lenče ustanca rujna rumena 2*

 

Ne mogu ti Mile pile, da stanam da ti otvaram

legnala mi stara majka na fustan, ludo na fustan,

pa ne mogu Mile pile da stanem da ti otvoram

 

Dimitrije sine Mitre

 

Dimitrijo, sine Mitre

moja ziva rano

Dimotrijo, sine Mitre

majkino jedince

 

Pet godine, sine Mitre

kako bolna legam

nesi me pitaja, sine Mitre

posto majke legas

 

Zar ne videis, sine Mitre

da te zena vara

ako majke, mila

barem je ubava

 

Indexi – Jutro će promjeniti sve / Song – Lyrics

 

Mostovi   Suzdržanost Pukotine

Ti si tu, svud je mir oko nas

grobna tisina nas dijeli

ali ne, cekaj strpljivo dan

jutro ce promijeniti sve

 

Cemu to, noc je usla u nas

i nasa srca su prazna

ali ne, sve je ruzan san

jutro ce promijeniti sve

 

Ref.

Bdijem, duga je noc

a znam, bdijes i ti

al’ to dvoje bez nade

ne, ne to nismo mi

 

Ti i ja mozda zelimo kraj

i mracne misli nas dijele

ali znam noc je kriva za to

jutro ce promijeniti sve

 

Cemu to, noc je usla u nas

i nasa srca su prazna

ali ne, sve je ruzan san

jutro ce promijeniti sve

 

Ref.

 

Ti i ja mozda zelimo kraj

i mracne misli nas dijele

ali znam noc je kriva za to

jutro ce promijeniti sve

 

Jutro

jutro ce promijeniti sve

jutro ce promijeniti sve

 

 

Potraži me u predgrađu – Meri Cetinić

 

 

Muzika stara  Dodir usan i pobjeglo proljeće  Streha na kraju grada

 

 

Potrazi me u predgradju

 

Ova dvorista, puna neba i ptica

udju ko muzika stara

nekud duboko u nas

i tu uvijek ostanu

 

Potrazi me u predgradju

na ulici, na raskrscu

gdje mi je jorgovan rasuo perle

gdje nam je proljece dotaklo usne

i pobjeglo

 

Potrazi me u predgradju

kraj vlakova sto prolaze

bit cemo sami u svitanje dana

bit cemo sami u pjesmama ptica

ko nekada

 

Drijemaju jedra od rublja i cvijeca

cekaju vjetar da nekuda plove

cujes li, nase nas predgradje zove

traze te kuce i ulice stare

 

Potrazi me u predgradju

poljubi me u sjecanju

bar onih sati kad ostanes sam

ako me sada jos imalo volis

potrazi me

 

Ti nemas prsten sa naseg vjencanja

al’ pamtis strehu na kraju grada

bez mnogo cvijeca, bez vela i zlata

bila sam s tobom sretna ko nikad

 

Potraži me u predgrađu..

 

Vasilija Radojčić – Mito bekrijo / Song – Lyrics

 


*

 

Portret anđela  Golet    Zima

 

Mito bekrijo

Ponoc vec je prošla

vreme da se spije

srce još je budno

davnu želju krije

ej, kraj pendžera stojim

čekam da ti vrata otvorim

Ref. 2x

Zašto dušo ne dodješ

da me kući povedeš

da ti svoje srce predam

da ti staru majku gledam

Mito, Mito bekrijo

Obećo si Mito

da ces jedne noći

kad se varoš smiri

ti po mene doći

ej, cveće tvoje belo

već je ćekajuci uvelo

Ref. 2x

Zašto dušo ne dodješ

da me kući povedeš

da ti svoje srce predam

da ti staru majku gledam

Mito, Mito bekrijo

Sa drugari svoji

po me'ane odiš

s vino i sa pesma

noći ti provodiš

ej, mladost pusta prodje

Mito, ti po mene ne dođe

Ref.2x

Zasto dušo ne dođeš

da me kući povedeš

da ti svoje srce predam

da ti staru majku gledam

Mito, Mito bekrijo

 

 

 

Muzika i usud žena koje smo voljeli.