Meri Cetinić – Nisam te pripoznala / Song Liric

 

 

Bijela dama Dragulj Ispod kape nebeske čarolija

 

 

 

 

 

sreća imam sreća razna

rukama sam svojim in zvala

i u more bacila

vinac što sam čuvala

 

za tebe

moja tužna jubavi

za tebe

 

nisam te pripoznala

kada si se vratija

duga bol me ubila

uspomene spalila

 

o tebi

moja tužna jubavi

o tebi

 

nemam riči nemam snage

da ti vratim one dane

kad si me jubija

i po meni sriću zva

 

samo jesen samo zima

moje ime sada ima

šta će tebi ovi brod

ća mi dade kao so

šta će tebi moje ruke

iskrižane pune tuge

 

 

vezala nas sudbina

tvrda moja jedina

bez i jednog pitanja

vodi me kroz  svitanja

 

do tebe

moja tužna ljubavi

do tebe

 

nimam riči nimam snage

da ti vratim one dane

kada si me jubija

i po meni sriću zva

 

samo jesen samo zima

moje ime sada ima

šta će tebi ovi brod

ća mi dade kao so

šta će tebi moje ruke

iskrižane pune tuge

 

Beatles – Michelle / Song – Lirics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

mišel  

Michelle

Michelle, ma belle

These are words that go together well

My Michelle

Michelle, ma belle

Sont les mots qui vont tres bien ensemble

Tres bien ensemble

I love you, I love you, I love you

That's all I want to say

Until I find a way

I will say the only words I know that

You'll understand

Michelle, ma belle

Sont les mots qui vont tres bien ensemble

Tres bien ensemble

I need to, I need to, I need to

I need to make you see

Oh, what you mean to me

Until I do I'm hoping you will

Know what I mean

I love you

I want you, I want you, I want you

I think you know by now

I'll get to you somehow

Until I do I'm telling you so

You'll understand

Michelle, ma belle

Sont les mots qui vont tres bien ensemble

Tres bien ensemble

I will say the only words I know

That you'll understand, my Michelle

 

 

Mišel

 

Michelle, ljepotice moja

To su riječi koje se dobro slažu

Moja Michelle

 

Michelle, ljepotice moja

To su riječi koje se dobro slažu

Dobro se slažu

 

Volim te, volim te, volim te

To je sve što želim da ti kažem

Sve dok ne nađem način

Reći ću samo one riječi koje znam da ćeš razumjeti

 

Michelle, ljepotice moja

To su riječi koje se dobro slažu

Dobro se slažu

 

Trebam, trebam, trebam

Trebam da te natjeram da shvatiš

Koliko mi značiš

A do tada, nadam se da ćeš saznati šta mislim

 

Volim te!

 

Želim te, želim te, želim te

Mislim da već sada znaš

Nekako ću doći do tebe

A do tada, pričam ti tako da ćeš razumjeti

 

Michelle, ljepotice moja

To su riječi koje se dobro slažu

Dobro se slažu

 

Reći ću samo one riječi koje znam da ćeš razumjeti

Moja Michelle

 

Dire Straits – Brother in Arms / Song – Lirycs – Prevod

 

Nedoživljene radosti  BolPlanina mjeseca

Brother in Arms

These mist covered mountains

Are a home now for me

But my home is the lowlands

And always will be

Some day you’ll return to

Your valleys and your farms

And you’ll no longer burn

To be brothers in arm

 

Through these fields of destruction

Baptism of fire

I’ve watched all your suffering

As the battles raged higher

And though they did hurt me so bad

In the fear and alarm

You did not desert me

My brothers in arms

 

There’s so many different worlds

So many different suns

And we have just one world

But we live in different ones

 

Now the sun’s gone to hell

And the moon’s riding high

Let me bid you farewell

Every man has to die

But it’s written in the starlight

And every line on your palm

We’re fools to make war

On our brothers in arms

 

 

Braća po oružju

 

Ove izmaglice smotane u planinama

sada su moj dom

Ali moja kuća je u ravnici

i uvek će tamo biti

Jednog   dana ćete se vratiti

svojim dolinama i farmama

i više nećete plamtjeti od želje

da budete braća po oružju

 

Kroz ova razorena polja

Vatrena  krštenja,

gledao sam sve vaše muke

dok su se bitke rasplamsavale

I, iako su me teško ranili

u svom tom strahu i metežu

vi me niste napustili

moja braćo po oružju

 

Toliko je puno različitih svjetova

Toliko mnogo različitih sunca

A mi samo jedan svet imamo

ali u različitim živimo

 

Sad kad je sunce bestraga otišlo

a mesec je visoko

Dozvolite da se s vama oprostim

Svi moramo jednom umreti

Ali zapisano je u zvezdama

i na svakoj crti tvog dlana

Ludi smo što ratujemo

sa svojom braćom po oružju

 

Božidar Stošić – Žal za mladošću / Song – Lyrics – Kolaž/Potpuri

 

Srce plače  Drvo samoće  Snovi bez nade

Stošić pjeva splet vranjanskih pjesama Žal za mladošću,Belo Lenče…Prije toga ide monolog Mitketa (Ljuba Tadić) iz Koštane III čin.Vrijedi poslušati ovaj upečatljivi muzičko scenski ugođaj.Na Stošića se nadovezuje Radojčićka sa Mitom Bekrijom,pa joj on uzvraća  Žal0m za mladošću. Tu se ubacuje Nedeljko Bilkić (neplanirano i van konteksta).Silvana začinjava sa Šta će mi život i Rne moje rane ,pa  Vasilija (sa Gidrom Bojanićem/Mitke) sve vraća na početak sa Koštanom/Žal za mladosti i tako sve dok se neko ne umori i odustane.

 

III. ČIN
Druga slika

Mitkina kuća. – Bašta ispred kuće. U pročelju lepa kuća na dva sprata, sa tavanicama, uresima, balkonom.

Ulazi MITKA, vukući za sobom SALČE, GRKLJANA, KOŠTANU i ostale.

MITKA (razdrljen, raspasan okreće se i doziva ostale svirače sa ulice): Čalgidžije! Meteri! Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali). Ovamo, braćo moja slatka! (Koštani). Ti ispred mene!
KOŠTANA (se izdvaja i seda).
MITKA (ostalim čočecima): Vi do njuma, oko njuma. Ali bez dajre… jedno do drugo.

Čočeci se izdvoje, sedaju oko Koštane, milo, ponizno.

MITKA (gledajući ih): Takoj! Moj brat katil, moj brat krvnik, moj brat – nikad sreću da ne vidi. Jednako: “kući”… (Pokazuje na kuću). Ete s'g dom sam, kući! (Seda, vadi i meće ispred sebe jatagan, fes, kesu, muštiklu). De bre… (Grkljanu). Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću). Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi sviriš, “moj pesmu” da sviriš!
GRKLJAN (začuđeno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo?
MITKA: Moju pesmu!
GRKLJAN (u čudu, pitajući i ostale pogledom): Ama kakvu tvoju pesmu, gazdo? Mi tvoju pesmu ne znamo.
MITKA: I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s'n s'nujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin – bolan! Porasnaja sin. Došla snaga, mladost… Došle bašče, cveće, mesečina. – Zamirisale devojke!… Sin poleteja. Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške, sablje, žene… Koju devojku neje pogledaja, samo njene kose neje zamrsija i usta celivaja. Nijedna mu ne odreče, nijedna ga ne prevari, a on sve gi celivaja, sve varaja i – bolan, bolan bija. Bolan od kako se rodija. – Toj sam ja!… Pa od t'j bol, jad, – dert li je, prokletija li neka, – eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. A s'n me ne vaća. Zemlja me pije… Noć me pije… Mesečina me pije… Ništa mi neje, zdrav sam, a – bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Od kako sam na svet progledaja, od t'g sam još bolan. (Seda. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi). Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto, moje se je srce iskubalo, snaga rskomatala, ostarela… Žalno, teško da mi pojete!
KOŠTANA (sa sažaljenjem): Koju, gazda-Mitko?
MITKA: Koju? Eh, Koštana, zar jedna je pesma žalna? Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem karasevdah! Tuj bolest ja bolujem (Pokazuje na sebe). Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva'… Još mi za lepotinju i ubavinju srce gine i vene! Aha!… Poj, Koštana, kako k'd se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari. Noć letnja. Šar-planina u nebo štrči, a ispod njuma lega pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme. Mesečina greje… Martinka mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od Bilački han povedešem, peške idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. T'nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečinu oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma… I toj ne pesma, već glas samo. Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s's mesečinu se lepi, treperi i na mene kao melem na srce mi pada. (Koštani). I, Koštan, tuj pesmu, to vreme da mi poješ… A toj vreme više ne dođe. Ete, za toj ću vreme ja žalan da umrem, s's otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj “Žal za mladost”… Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem… Ah!
(Peva)

Da znaješ, mome, mori, da znaješ,
kakva je žalba za mladost,
na porta bi me mome čekala,
od konja bi me mome skinala
u sobu bi me unela,
u usta bi me ljubila –
of, aman, zaman, mlado devojče,
izgore mi srce za tebe!…

 

Otvori mi belo Lenče

 

Otvori mi belo Lenče vtatanca, d?anum portica

da ti ljubom belo Lenče ustanca rujna rumena 2*

 

Ne mogu ti Mile pile, da stanam da ti otvaram

legnala mi stara majka na fustan, ludo na fustan,

pa ne mogu Mile pile da stanem da ti otvoram

 

Dimitrije sine Mitre

 

Dimitrijo, sine Mitre

moja ziva rano

Dimotrijo, sine Mitre

majkino jedince

 

Pet godine, sine Mitre

kako bolna legam

nesi me pitaja, sine Mitre

posto majke legas

 

Zar ne videis, sine Mitre

da te zena vara

ako majke, mila

barem je ubava