Autor
Hajro Šabanadžović
Blaženo jutro koje padaš
u svijetlom slapu u tu sobu,
već nema rane da mi zadaš,
počivam mrtav u svom grobu.
Možda ćeš ipak da potpiriš
pepelom iskru zapretanu —
jer evo, trome grudi širiš
čeznućem suncu, jorgovanu.
Dijeliš mi neke tihe slasti
kad o tvom žaru vidim knjige
na polici — i cijeli tmasti
vidik te sobe pune brige.
Za mene ipak nešto fali
u ovoj uzi bez raspeća,
na dragoj usni osmijeh mali,
u čaši vode kita cvijeća.
Blaženo jutro koje padaš
sa snopom svjetla u tu sobu,
već nema smrti da mi zadaš,
no vrati ljubav ovom Jobu.
Srca naša
jedno u drugom
ti prelijepa
u vječnosti mojoj zasjala
a ipak tužan sam
bojim se Suđaja
odvojiće nas
ponizno se molim
obećanju
nenadano jednom
ukrašću te
pristankom tvojim
d'bro dobro
odvesti u Grad nježnosti
jedne violetne noći
pokloniti haljinu bijelu
plešući tango ljubavnika
poslednje uspomene bojiti
ljubavlju i ljepotom osmjeha tvoga
u nevinosti slomljenih kristala
na platnima naše galerije
da ostarim
ne daj mi
pomiluj bore umorne
ako te život i zaboli
preteškim teretom kalendara minulih
zagrli me
jako snažno
i još čvršće
večeras očajnički voli
sutra će već biti novi dan
nad Gradom čednosti
nova zvijezda zasjaće
iskriti milost tvoju
samoći uspomena što će doći
mili Anđelu moj
Danas je Utirak 5. Septembar/Rujan, 2023. neprestupne godine , 248. dan. Do kraja godine ostalo je još 117 dana.
Lete li lete . Ti dani. Tako lijepi , ali jako brzi , skoro neuhvatljivi.
Da je barem da jedan dan traje ko jedan mjesec , da uspijemo proživjeti ono što mislimo da vrijedi proživjeti. Po našem izboru.
A nije dan krojen po ovom haotičnom,užurbanom insanu koji nikako ne uspijeva da se probudi , umije lice , pomoli se Milostivom i ljubi voljene. Krojen je za insane i hajvane koji se Božijem stvaranju okreću.
Milina , to je . Taj prelijepi život je satkan od dana koji nestaju , pa se umiveni iduće godine i nastaljaju tamo gdje su započeli prošle.
Eto , danas nama lipo jer znamo da vam nećemo oduzeti mnogo vremena. Malo „novosti „ iz birvaktile vremena vam šutnemo, tako da se ne zamarate sa onim što je bilo. Ko neki jak fol prepisivati i natandariti ono što prepisivači prepisuju.
Ali moramo. Kažu dunjaluk ( dio ) voli vake stvari. One iz prošlosti. Mi bi se pitali zašto je to tako , da nismo sigurni da se pitaju i provjeravaju zašto se kaže:
-Historija je učiteljica život.
Ne vide. Nikoga nije naučila kako se ne umire. Vaskoliki dunjaluk nije naučila kako se ratovi ne vode , ne siliuje i ne ubija. Historija nas samo opominje šta nije dobro raditi, ali je niko ne sluša. Kontamo pametniji smo od nje.
Što bi poete rekli:
-Naučili ili ne isto vam se piše!
U prevodu:
-Nema nauka koji će prevariti sudbu.
Na današnji dan je zapisano a hroničari prepisuju.
1583.-Hemfri Gilbert osnovao prvu englesku koloniju u Severnoj Americi, u Sent Džonu na Njufaundlendu.
-Danas ćemo propustiti onu: Čuvajte se starosjedioci genocidni zapad vam je stigao u pohode.Skoro da je i nemamo kome reći. Nestaše ih „demokrate“
1716.-Austrijski princ Eugen Savojski sa armijom od 40.000 vojnika u bici kod Petrovaradina naneo težak poraz turskoj vojsci od 150.000 ljudi pod komandom Darnada Ali Paše. U bici poginulo oko 30.000 turskih vojnika. Godinu dana kasnije Eugen Savojski osvojio Beograd, koji je ostao pod austrijskom vlašću do 1739.
– Pošo je osvajati i Bosnu i Sarajevo. Ono po križarski i Vatikanski. mačem , ognjem i krvlju.Natakario se. Popalio nmalo drvenih bajti i bjež nazad.
1844.- Rođen ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio velik uticaj na umetnike svog vremena, a sovjetski socijalistički realisti smatrali ga svojim uzorom.
1850.-Rođen francuski pisac Gi de Mopasan, jedan od najznačajnijih autora kratke forme. Objavio oko 300 pripovedaka od kojih se velik broj smatra remek-delima svetske književnosti.
1895.-U Londonu umro nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa, s kojim je 1864. organizovao Prvu internacionalu, međunarodno udruženje radnika.
-Dvojica ljudi koji nikad nisu osjetili šta znači rad i radnička bijeda našli osnivati proleterijat.Na nije apsurdno , bilo bi smiješno , ali je postalo tragično.
1906.- Rođen Džon Hjuston, jedan od najpoznatijih američkih filmskih reditelja.
-Njgovo najbolje i najljepše umjetničko ostvarenje je Anđelika.
1914.-Crna Gora objavila rat Austro-Ugarskoj.
– E ta vam je, čoče, valjala. Da vi ne uljegodte u rat ništa od poraza autro-ugara.
1914.-Kuba, Meksiko, Urugvaj i Argentina proglasile neutralnost u Prvom svetskom ratu.
– Nisu morali. Niko ih nije tjera da pokažu da su mimo svijeta. U ratovima ili si za ili si protiv. Čak i kad to prikrivaš.
1914.-Prvi električni saobraćajni signali za regulisanje različitih saobraćajnih pravaca postavljeni u aveniji Euklid i Istočnoj 105. ulici u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo.
1915.Nemci u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu Varšavu.
-Ovi germani su vauzda bili nameračeni na ti jadnu Varšavu.
1940.- Letonija ušla u sastav SSSR pod nazivom Letonska Sovjetska Socijalistička Republika.
-1991. Izašla iz sastava po nazivom poltronska zapadna Letonija.
1943.-. Plotunima iz 222 artiljerijska oružja u Moskvi su, u Drugom svetskom ratu, obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom frontu. Sovjetska armija oslobodila gradove Orel i Bjelgorod.
1949.- U zemljotresu jačine 6,7 stepeni Rihterove skale u Ekvadoru poginulo oko 6.000 ljudi, a oko 100.000 ostalo bez domova.
1960.-Gornja Volta stekla nezavisnost od Francuske.
1962.-Američka filmska glumica Merilin Monro izvršila samoubistvo u 36. godini.
-Jes kako ne. Za detalje se obratiti FBI i CIA. Oni su se pobrinuli za sve detalje koje koji su „procurili“ u javnost.
1963.-SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali u Moskvi sporazum o zabrani nuklearnih proba.
-I normalno nikad ih se nisu pridržavali.
1974.- Predsednik SAD Ričard Nikson priznao da je učestvovao u prikrivanju afere “Votergejt” i blokiranju istrage o upadu u sedište Demokratske stranke u poslovnom centru “Votergejt”. Podneo ostavku 9. avgusta.
– A detalji , po čijem nalogu , skim , kako itd. Nedostaju, sasvim normalno , da bi teoretičari zavjera imali o čemu dumati.
1984.Umro britanski pozorišni i filmski glumac Ričard Barton. U jugoslovenskom filmu “Sutjeska” igrao Josipa Broza Tita.
-Ni nalik. Ali je sa Titom ljuštio Havene i lokao kentaki.
1994.- Avioni NATO bombardovali položaje bosanskih Srba oko Sarajeva, pošto su pripadnici Vojske Republike Srpske uzeli deo naoružanja iz skladišta mirovnih snaga UN na planini Igman.
-Pošli srbi u marketing . Zapadni „mirotvorci“ zažmirili oči, jer je roba unaprijed plaćena.
Bombardovani su položaji gdje niti jednog rova i insana nije bilo. Magla i dimne zavjese.
1995.-SAD i Vijetnam uspostavili diplomatske odnose posle višedecenijskog neprijateljstva i založili se za unapređenje međusobne saradnje.
-Zaboravilo se i napalm roštiljanje i bestijanje američkih koljača?
1998.-Umro bugarski komunistički lider Todor Živkov, sekretar Komunističke partije Bugarske od 1954, šef države od 1971. do 1989, kada su ga reformisti u Komunističkoj partiji prisilili da podnese ostavku.
2000.- Umro britanski glumac Alek Ginis, dobitnik “Oskara” za film “Most na reci Kvaj” 1957. i “Oskara” za ukupan doprinos filmskoj umetnosti 1980.
-Nije to onaj ginis od Ginisove knjige rekorda. Ovaj Ginis je od šuplje priče o rijeci Qvaj .
2001.-Talibanska vlada u Avganistanu zatvorila osam stranih humanitarnih radnika pod optužbom da su širili hrišćanstvo među muslimanima.
– Ma jok to im samo isprika. Humanitarsi im se mješali u narko dilove.
Lakše se živi mila moja
Kad o ljubavi pjevam
Oči su zeru bistrije
Kad ruže mirišem
Nemoj zamjeriti
Malena moja
Ako tugu u stihu slutiš
Mnogo je bola na dunjaluku ovom
Ja sam sam
Bespomoćan do iznemoglosti
Umoran ko stari ofucani ker
Što ga u šintoraj vode
Ti ode
Kažeš vakat ti došao
A šta sa mnom
Bolom što pritišće sa svih strana
Svakog časa
A kraja nema
Jedini Otac moj mi snagu daje
Da izdržima dane
U kojima se svakog trena
Jedna djevojčica siluje
Jedno maleno dijete ubija
Jedna majka čereči
Monstrumi i dalje kidišu
Da silni su oni
Pečat zvijeri imaju
Ka pržunu idu.
Slaba je to utjeha
Mnogo su djece oni nestali
Mnogo je cvijeće uvenulo
Mnoga rosa je pokidana
Mnogi su sanji nerođeni
I zato ne zamjeri mi
Moram ljubavi
O ljubavi o tebi
Ružama i djeci pjevati.
.
I.
slijedom svoje sjenižžzanemariti kamen
ne slušati vodu?
govoriti govoriti
sam se svom uhu umiljavat
na jedan jezik jedan šapat
privići grlo i sluh?
mimo svega
ista uda pto ne nosi svijetom
kao pored utvare kao
pored čuda od kojeg oči odvikosmo
proći slijepo?
zar bi nas bilo bez pusanja u prsažja sam ovo
i ovo čelo moje jedino
i ovo srce
ni u kojoj drugoj spilji ,pohranjeno!
pravdamo spremno
zaborav i nehaj:
još bismo pod sebe mokrili
još se u peleni koprcali
zar bi se iz jasala otkotrljali
znajući da bolimo zemlju koračanjem
da joj vjenac – ranu rezbarimo trkom!
Studen pakla mi je grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu.
I ja na desnu ruku sam namakla
S leve rukavicu.
O, koliko ovde stepenica ima
A ja sam verovala — tri.
Šapat jesenji među klenovima
Prošumi: „Umri sa mnom ti!
Varljivost života sreću mi zakrili.
Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“.
Ja mu odgovorih tiho: „Mili,
Meni, takođe. Umreću sa tobom“.
O poslednjem pesma to beše susretu.
I ja pogledah na sumorni dom.
U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu,
Gorele su sveće ravnodušno za mnom.
* * *
Ukrašenim tuk’o me kaišom
Moj muž — do modrica tela
Zato što ti sa prozora krišom
Motriš. Svunoć u vatri sam bdjela.
Sviće. I nad modrom kovačnicom
U kolute dimčić se izvio.
A ti sa mnom tužnom sužnjačicom
Opet nisi — opet nisi bio.
Ja sam tebi, uz ranjenu dušu,
Sudbu-muku prinjela na dlanu,
A možebit ti voliš plavušu,
Riđokosu milu, nasmijanu?
Ja ne umijem skriti jauk pijani.
Srce tuži, u duši bol grsti.
Tanki zraci, ko sablasni prsti,
padaju na čaršaf nezgužvani.
* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.
A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pjesme o divnom prolaznom životu.
Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgorjeva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.
Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već slijeće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.
* * *
Sahrani, sahrani, ti vjetre, mene.
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sjene,
I disanje je zemlje potmulije.
Biće moje bješe slobodno i žedno
Ko i ti i htjede još životne muke.
Pomiluj, vjetre, ovo tjelo ledno
I prekrsti mu u njedrima ruke.
Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.
Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O prolleću, o mome proljeću
Studen mi je pakla grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu.
I ja na desnu ruku sam namakla
S leve rukavicu.
O, koliko ovde stepenica ima
A ja sam verovala — tri.
Šapat jesenji među klenovima
Prošumi: „Umri sa mnom ti!
Varljivost života sreću mi zakrili.
Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“.
Ja mu odgovorih tiho: „Mili,
Meni, takođe. Umreću sa tobom“.
O poslednjem pesma to beše susretu.
I ja pogledah na sumorni dom.
U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu,
Gorele su sveće ravnodušno za mnom.
* * *
Ukrašenim tuk’o me kaišom
Moj muž — do modrica tela
Zato što ti sa prozora krišom
Motriš. Svunoć u vatri sam bdela.
Sviće. I nad modrom kovačnicom
U kolute dimčić se izvio.
A ti sa mnom tužnom sužnjanicom
Opet nisi — opet nisi bio.
Ja sam tebi, uz ranjenu dušu,
Sudbu-muku prinela na dlanu,
A možebit ti voliš plavušu,
Riđokosu milu, nasmejanu?
Ja ne umem skriti jauk pjani.
Srce tuži, u duši bol grsti.
Tanki zraci, ko sablasni prsti,
padaju na čaršaf nezgužvani.
* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.
A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pesme o divnom prolaznom životu.
Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgoreva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.
Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već sleće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.
* * *
Sahrani, sahrani, ti vetre, mene.
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sene,
I disanje je zemlje potmulije.
Biće moje beše slobodno i žedno
Ko i ti i htede još životne muke.
Pomiluj, vetre, ovo telo ledno
I prekrsti mu u nedrima ruke.
Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.
Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O proleću, o mome proleću