Majmun u brokatnoj vesti
skakuće ispred dame gipke
koja stiska rubac od čipke
u rukavicom obloženoj pesti.
A jedno Crnče uz veliki napor,
sav crven ,nosi teške skute
haljina njenih što se mute,
pažljiv na svaki tanan nabor.
Ne pušta majmun iz oka stroga
belinu grudi svoje gospe,
blago koje treba da se prospe
na nago tijelo nekog boga.
Crnče katkad digne,bez znanja
gospe,više no što treba
svoj raskošni teret : vreba
pogledom to što noću sanja.
Gospa se penje uza stube
i neće da se pojavi više,
dirnuta što je uvrediše:
životinje su bile grube.