Hajam – Rubaije 74. i 75.

74

Mesece slasti koja ne vene,

kad umrem, jednom seti se mene.

Koliko puta sjaćeš na nebu,

nad istom baštom – bez moje sene?

75

Kad među goste prođeš,

k’o međ’ zvezdama,

travnom putanjom što je tvoja noga zna,

na mestu gde nekad ja samovah pijan,

okreni čašu – i iskapi je do dna!

 

Bookmark the permalink.

Komentariši