Jednog dana obući češ haljinu crnu
skrivenu u ormaru za dan rastajanja
noć prije toga držaćeš me za ruku
a ja ću ti o ljubavi našoj pjevati
Normalno biće ti uska i teška
neće moći primiti tugu i suze
Zato obuci onu vjenčanicu bijelu
što nevjera je valima rosila cijelu
Kristalnim čipkama je strpljivo tkana
iako dan radosti naše nije dočekala
u osvit ove krhke zore našeg rastanka
biće dostatna za snove ljubavi moje