Jutro sa Blekijem – Sanjao sam da me zoveš

 

 

Meki ralasi jutra nadolaze

nježno dodiruju obale svijesti

otvarajući sedefaste ivice sna

po ko zna koji put treba ustati

ostavljajući za sobom dveri

noćnih putova kroz ljubav

koloplet mirisnih snova koji nestaju

u bespuću šarenih iskrica svjetlosti

koje bolne probijaju proreze jave

poput hiljada blještavih maglica

najavljujući ponovno rađanje života

 

 

Sanjah te sinoć mila moja

Zvala si me u svoje đardine

baštovanko  njina

mirisi tvoga tijela su mi šaputali

uđi u baštu mili moj

miriši i beri  voće moje.

 

Ja ti odgovorih

Tvoje bašte su moji snovi

Koje sanjam u snovima mojim

Vidim kako cvatu

Ne mogu da dišem

Želim plodove tvoje bašte

mila moja

ali

Ne ide to tako

Ništa ne brini

Doći će vrijeme

Bašta tvojih.

 

Nije došlo

Odletilo  je

Sa tugom

Nenadanog rastanka

 

Oprosti mi mila

Bejah častan i dobar

Sada sanjam neubrane bašte

Čuvarice srca moga.

 

Bookmark the permalink.

Komentariši