X Epozoda
Čuo Oma za nečuven ulet konja,poželio da iskuša Dobrog u nekoj prilici gdje će on imati kontrolu nad situacijom,nikako da mu se posreći
Jednom on i Oma bili u posjeti jednoj u bolnici.Kosi iznenada pozlilo.Ništa opasno , kažu hećimi. Kad ono tako kažu nika ne izađe na dobro. Ako kažu nije loše ili nije najbolje, to se nekako pregrmi. Ali kad kažu ni'ta opasno ili neko bude natakaren pa rikne, ili neku opasnu boljku sam sebi prihevto i samo natandaren bude. Riknjavae neminovus poetica garantus.
Vidi one žuju,jes’ dobra, poješću joj nešto ko sogan dolmu,samo se uvali.Dobri prišao i pita:
Gospođice,da li vi to mene čekate.Da imam ružu sada bih vam je poklonio za današnji dan,a sebe i buket za uvijek.Dobri Prever.Ove dvi zadnje riči ni on progovori,on in samo mislin.
Borka, tako joj ime bilo ,se slatko nasmijala i poklonila mu sebe taj isti dan,i poslije tog dana se nikad više nisu vidjeli.Bila u posjeti mužu,pa se sutradan vratila kući,na istok.
Dobri je bio istinski đentlmen. Obećo da će je nazvati,ali nije. Zato je valjda tog ljeta osto živ.
Što ti je to bilo vrijeme neoprezne mladosti?Ponekad se jednostavno imalo sreće.
Onaj čovo ,Borkin muž, se jednog vikenda nenajavljen vratio kući i upuuco brata.Zateko ga kako mu bratski gusla ženu.I nije se vi še vrno u bolnicu.Otišo direkt u zatvor,sam se prijavio.Pošten vakat
Drugi put bili na sahrani jednom komšiji.Neki profesor Simo Počuća,umro mlad ni četeres.Nije loš bio,ali se volio”šaliti”.Nešto ko :vidi mi novih cipela ili čarapa pa se uhvati za međunožje i podigne pantalone.Ili vidi što se nebo naguzilo,što je jabuka rodila,pa opet za međunožje u dizanje pantala.
Jal’,peder,jal'blentovija ,jal’ nedostatak smisla za humor,nismo uhavizali,prerano skino ruke sa međunožja.Roditelji nas potjerali na sahranu.Mi ne bi.Tada nismo imali respekta prema smrti.Sada imamo.Ne radi nas,već radi toliko mladosti i nevinosti što je pobijena i nestala.
Ali Dobrom bi se često posrečio ulet.Zapravo uvijek.Zato on uvijek govorio:U svakom zlu nekom hrli sreća.
Pas ga jebo,najćešće njemu,uvjek bi Mojsije govorio. Kad bi se nakašljo neka bi skontala da je to zavodljiv kašalj.
Sahrana gotova.Lenji progovara,još se nije sasvim ulenjio,još se pomalo batrgo.Vala sad bi trebo Simo da ustane i uhvati se za mešunožje i kaže,onako šeretski:
„Uh,ljudi moji jes’ me nebo naguzilo.“
Nije usto iako je vrijeme bilo baš takvo,nikakvo i debelo oblačno.
Oma povukao dobrog za ruku i šapće mu:Joj,jes…Mojsije ga šuta nogom i kaže mu šuti ćafire,ni je'ne,groblje je,sveto mjesto.Mrtvi gledaju.
Ali kasno je bilo.Dobri već zaosto,oči mu trepere ,odvaja se od konzilija ,prelazi opedesetak metara,slabašno se zakašljuca primi žensku za ruku zagrli je i ruku pod ruku napustiše greblje ,pravac taxi i džada .
Deba se pita šta ono bi.Oma objavljuje ovo vrh uleta;bez riječi.Mojsije kaćže kako ba bez riječi ,jesi li čuo da se nakašljuco.
Dobri im nikad nije objasnio da je to bila ljubav njegovog života.Ona prva.Za njega su sve žene bile ljubavi njegovog života,one prve. Nije htio da im rasterećuje mozak suvišnim informacijama.
Oma je opet imao svoj ulet:
-Jesi dobra ko bedevija,da nisam gadljiv pojo bi ti govno k'o sogndolmu.
Uvijek se čudio kako mu ni jednom u životu nije ulet nije uspio.
Njemu to bila glavna šala.Čim vidi žensku,a on svoju uletnu rečenicu.Ne zna se šta ga više oduševljavalo,ulet ili noga.
Ovaj mrak ulot aktiviro po Kosinoj smrti,onih par dana kada je još očekivao da će se Kosa vratiti.Kada je skonto da se neće vratiti, odlučio je da se osami.
Ponoć punog mjeseca.(To je druga priča,nije joj ovdje mjesto)
Deba vam pokupio fazon od Ome pa ga on počeo primjenjivati:
-Ja nisam gadljiv ko Oma ali bi ti pojo bi ti govno ko ćevapćić.
Nema veze dali cura zna Omu ili je gadljiva.On htio i kopirati Omu i biti orginalan.I jedan jedini put mu upalila ta fora.Toliko je bio oduševljen da je žensku kod koje je upalila oženio.
Ženska je bila gadljiva i od tog berićetli ”udrvaranja” joj se povraćalo,ali je toliko bila zatelebana u Debu da je sve prgrmila da bude u njegovom društvu.Osim toga sve joj se drugarice poudale,vrijeme je i njoj bilo da se rješi svrabeža.
Nikad im se nije posrećilo da imaju djece.Za priču nije bitan razlog,a bila su dva.Ako stignemo,možda vam ispričamo,ako ne nikome ništa
„Za moj gušt onu aj , jesen dođe jabuke i kruške zriju mene babo ćera u armiju.“
Dosadilo Mojsiju da ga Deba moli da mu odsvira onu armisjku o jeseni i voćkama.
Znao Mojsije kao i Oma,najebaće Deba u armiji ko neka stvar nad roštiljem kada se radi provjere straha nad njim stavlja.Žao mu Debe iako zna da je možda i zaslužio.
Jednom se Deba napio i zaplakao.Njemu zaplakat ko u nos olovku zagurati.Kad nespreman u školu dođe,a bnastavnik ga pozove na tablu,on se sagne ispalo mu nešto pa hek olovkom po nosu.Krv kao iz česme.Natavnik direktoru,direktor kući,on u nečiju bašti međ zelene voćke zaroni.I tako pola godine svaki dan.
Poslije se nije moro bubati olovkom.Bilo je dovoljno da ga nastavnik prozove,on se nategne ,prne i krv mu na hojdanu kapa ko mjesečnica. Krenulo ga, ni šta više od sedmog razreda nije učio,do tada se jadnik mučio.Živaca zere nije imao,sve ga nešto vabilo napolju.
Ako bi kiša pojaka padala,on bi se nalaktio, guz u vazduh pa prdio,i prdio i brojao.Jednom je kaže došao do broja 321 ,ali ga sestra u guzicu heknula i smrad prekinula.To ga toliko zabolilo i neku kost,valjda trtičnu poremetila,da više nikad nije smio ni vjetrić pustiti.Ako pusti danima je morao ledene obloge obloge stavljati.
Onda je našao novu zabavu naučio se podrugivati.Kad bi se na Bjelavama podrignuo čulo se u drugoj gimnaziji, ponekad do malog parka i glavnih supova.
Mnogo ženskih ga nogiralo zbog podrigivanja.Nije on to namjeno činio.Njemu to neka ovisnost bila.On krvnički podrigne usred plesne sale,kina,diska,na ulici ;nije bitno.Simpatičan,nestašan i zabavan bio.Nije da ga ženske nisu išle.Išle ga one.Ali ga češće nogirale nego što je on mogo skontat.
Nije bitno da li ga djevojka za ruke drži ili ga grli i ljubi,on ili lavlje podrugivanje,ili gorilinu ,svinjsku,bikovsko,bizonovo,jelenje glasanje ispušta. On gorila ženska nogu Debi. Mnogo ženski dođe.Još više ženskih ode.Nje,uto normalno.Žensko dođe ,pa ode.Ali podrugivanje osta.Nikad ga podrugivanje nije iznevjerilo.Do jednom.Zapravo on iznevjerio podrugivanje.
Recimo odvede neka nova da ga upozna sa roditeljima.Sve teče u redu,Deba provaljuje,pravo, ekonomiju kad je rapoloženiji i medicinu studira.Nikada neki inženjerski faks ni za živu glavu,odmah bi ga prokužili.taj nije znao koliko pertli na cipelama ima.
Zbog takijeh problema uvijek nosio kundure bez pertlanja.Tako ga niko nije mogo provjeravati koliko pertli nosi.Za svaki slučaj jedan par pertli je u đepu nosio.Kupio one najveće vezice od čet'ri metra. Isjecko ih na frtalje metra izračunao da ima trideset dvije pertle.Konta hajde sad me pitajte koliko pertli imam.
Oma ga prokužio dok je Deba prdio i svima olajo da ima ti'set dvi’ pertle.Ide tako Deba ulicom i prvog koje sretne pita koliko ima vezica.Ovi muodgovara ti'set dvi.Deba pita,drugog,trećeg i tako dok nije došo do stotog.Poslije nije sreo nikog poznatog.Njemu drago bilo jer je ispito sto ljudi,taman jedna centofilija.
Toliko mu drago bilo da je bacio pertle i nikad ih više nije pominjo.
Znao i po neku pametnu viknut.Roditelje se počnu zaljubljivati u budućeg zeta,sve ga hvale ,a hvale i kćerku.Odjednom Deba ničnim izazvan počne podrugivat, prvo ko jež,pa ko zec,puh,lane,janje i tako dok ne dođe do bika,bizona,lava,tigra i slona.
Otac djevojčin brže u sobu po pištoj ili pušku,ako toga nema u šupu po vile pa na Debu.Ovaj se ibreti šta čovjeku bi,do maloprije sasvim normalan bio.I normalno noga.
Neke su ga noge stvarno zaboljele .Ali pomoći nije bilo.Niko ne zna zašto se nikad,ama baš nikad u prisustvu kolegija nije podrignuo.Vojska ga izliječila od podrugivanja.Nikad više mu nije palo na pamet da se podrigne.
Niko njega uštrojio ili uškropio,on sam sebe natjerao na to.Jednim potezom.I cigani pjevali o tome.Ptice nisu.Nisu vidjele šta se desilo.Bila sezona parenja.Letjelo perje na sve strane.
Jednom ti neko od konzilija natakario Lucu sekretaricu onog Julija Wolfa što je drmo supom. Nije htio ali moro.Tako priča po čaršiki legla.
Srela ga Lica slučajno u gradu,nije ga poznavala.Baš je nešto gadno zasvrbilo.Nije da svrbi, gori ko planine poslije kavazove kišne dove.Gospodična uvijek nacifrana bila.Ide ponosno uzdignute glave a dolje je svrbi toliko ko da ima svrab u petoj fazi.Dođe joj da vrišti.Ali nije svrbež tek tako sam od sebe nasto.Jok.
Kad se Luci neko svidi ona ti svaki dan dvojicu u apsanu šalje dok ne dobije onog pravog.Ima da ga ima ili ima da ga ima,treće nema.Dobra u svakom pogledu bila,a kažu voljela anamo ono i te kako voljela?Krvnički.Tako je narod olajavo.
Nećemo detaljisati :ali tu je i perje i kože letjela.Ni sebe ni ikog nije štedjela.Znalo je tu i oguljenih glava pasti.Ni Mujin majmun to ne bi bolje izveo.Zato ona u apsane slala sve,ali ni jednog od kolegija.Nikad ljubomorna nije bila.Znala šta se u gradu radi.
Konzilij joj simpatičan bio osim onog što se podrugivo.Taj joj na živce išao.Ona taman da zajauče ono joj mamo mamice; kad neki strašni lav joj zaurliče među ušima.I prekinu je u po posla.Dala da se stvar ispita.
Kraj I dijela