Bleki – Jednom davno mrzila me moma mlada

 

Jednom davno
mrzila me moma mlada
moma mlada neubrana
prelijepa i čednia ona bi
kao sjenka noći
što tango naš sanja

i šta je tu mogu
suđeno mi da me mrzi
a njoj da je volim

sve nešto mislim
sve se nešto nadam
ne može ona mene nikad povrijediti
koliko je ja mogu voljeti
mislima mi ljepota njena obitava

jednom joj rekoh samo jedno
nije mi lako tebe zaboravljati svaku noć
svaki dan te sklonim iz misli
skoro zaboravljam
ali svaku noć
tiho kao sjena dolaziš
i ponovo se rađaš u srcu

i pored svega
još je zamolih
da mi prosti
ono što će biti
godinama poslije

kalendari um pomućuju
i kada počnem zaboravljati
da mislim
kao svaki sanjar
postanem sjena
Tišina i sni

oprosti mila
ako ti
prestanem pisati

oprosti draga
ako ti
zaboravim pričati

znaj
duboko
uspavanom nutrinom
voljeću te snagom prvog dana










											
Bookmark the permalink.

Komentariši