Poklon za rođendan jednoj djevojčici , jednom prelijepom plavetnom Oceanu u kome se ogledavala moja tišina i sni.
Kad god pomislim na neko slavlje ,sjetim se njenih dodira i rođendana, čestitih i časnih, a prelijepih.
Bog je milostiv
**
Onomad , po zdogovoru,negdje malo prije akšama, slučajno , u njegovoj bašći sretosmo Lenjeg u hladu jasmina sa nogama u velikoj kadi . U njoj nekoliko punih gajbi piva, pletaru brlje i dva bocuna kurvoazijea . On ih šlaufom nježno i polako ko ibrikom u ruci zalijeva aman ko najljepše đule.
Ne znamo kako i zašto,ali žena mu se zaista zvala Emina , a po porijeklu je lako mogla u miraz donijeti bar jedan džugum.Jedino nikad nije stajala u hladu,više je lepršala po mahali, od kone do kone.I nikad nije imala vremena.Odakle joj vrijeme pored takve blentovije.Imala gutu jaranica, pravi kružok.Razgrćale one svaki kamičak da vide šta im je sjeni grah skonto.Treće udala se, ne treba više mislit na vez i tkanje anterija.Ima ih dovoljno.Ah, kako da ne, smješka se usud. Dok skonta(ju) i nabace ono četvrto,peto prođe joj vrijeme za pauzu.
Po običaju klipača pred Lenjim. Slamčica iz boce viri .Ništa neobično , mislimo mi.Ko će na ovom zvizdanu dizati bilo šta teže od čačkalice.Za Lenjog je i to jazuk. Preteško.
Progovori , a mi se zagledasmo, nije njegovo da govori od kako je prohodo ,progovorio u sedmoj godini i reko:
– Ja gladan.
Sada ko iz topa odape:
-Znajte da ste dobro prošli!
-Znamo ,kako ne znamo, ha smo se u mahali rodili.
-Ma ne to blečci , nego eto sve nešto danima dumam i ibretim se,kako je sve sređeno do savršenstva.
-Šta to?Mora da si nešto , beli pametno skonto
-Normalno da je pametno. Šta čojk u hladu jasmina, čija se žena zove Emina, a udala se sa ibrikom u ruci, duška u kadi , oko njega đenetske blagodeti ,mere skontat nego pamet.
– Pa reci!
-Ma ne znam kako ću, stid me .
-Hajd nemoj se prenemagati ko magare na tuti ili junferica kad se treći put udaje. Kada je tebe bilo ičega stid ,osim nešto radit.
-E u tome grmu leži sova.
-Daj ne beri kvake,niko nije pomeno rad i ne baljezgaj nego zbori.
-Koji bi luđak po ovom zvizdanu čistio snijeg?
-I to je po tebi razlog što ljeti ne pada snijeg.
-Ja vala, vela havle vela kuvetile, ja koji bi drugi bio.
-Nisu ti sve na broju.
-Normalno da nisu.Sluđen sam.Eto ,kažu ,tamo gdje su najveći zindani , čojk može vjenčat više hanuma.Nikako nije pravo. Vlaljda im zvizdan mozak ispio.Ja sve gledam , kako mi se valja kutarisat ove jedne jedine.
-Daj ne budalesaj.Nije Emina baš toliko loša.
-Ne kažem, ali uvijek ima bolja. Eto recimo…
-Koja ti je bolja , crko dabogda crkotino jedan … – odnekud zabrunda Eminin glas.
-Oklen bona ti? Ja mislio ti još razmjenjuješ recepte sa konama.Nije još vakat akšamu
-Šta te briga oklen ja.Nego kojom bi to ,majke ti,mene mjenjo.
-Nikojom .Ne bi te bona mjenjo ni za četiri hamamske djevice.
-Jesi mi plaho pametan.Otkad to u haremu ima djevica.
-Pa zato kažem.Ne bih te ni za jednu ,a kamoli za sve četiri mjenjo.
-A zašto ne bi , šta im fali?
-Ko bi mi bona čistio snijeg iz avlije ,ako se slučajno potrefi da snijeg zapada ljeti, po najvećem zvizdanu. A bome i sa krova.
-Ma ,ti si moje jedno veliko pametno srce.Znala sam ja.Odok na još jednu turu recepata ili heklanja.Ne znam šta je sad na redu u našem mahalskom kružoku.Čuvaj mi se.Nemoj da bi gdje mrdno ili nešto teško podigo.
-A ako zapada veliki snijeg?
-Ne brini se eto mene , ponijela sam metlu , očas ću doljećet.
I ode Emina, možda odletje,šta ga mi znamo, mahaluše mogu sve ; ne reče nam ni mu, ni hu, ko da smo njenog Lenjeg lanjski snijeg.Kada zvekir zazveči, što je biljeg da je Emina zaždila, Lenji, osvrčući se na sve strane iz potiha , bojažljivo progovori:
-A ja bi jope’ volio da ponekad velikii snjegovi zapadaju kad je najveći zvizdan
.-Zašto konju jedan konjski? – ne mogaše Mojsije više durat.
-Znaš ga kakav je ,šta se namah ljutiš.Znaš da je njemu govoriti ko u rudarsku jamu se sa ograjisalim hamalima spustiti- ubacuje se Deba.
-Hajd reci mi ti, ondak ,kad si tako mozgali.
-Pa reko nam je,zar nije.Vidiš ako padne snijeg po najvećem zindanu ti i ja smo pravo naj…grabusili.
-Hajd ti , tebi je sve nakrivo natakareno , a i nije me briga , a zašto ja?
-Zato što bi ti moro skidat snijeg sa krova i iz avlije.
-A ti ne bi?
-Normalno da ne bih.
-A zašto ne bi?
-Platio bih hamala .
-Ta ti valja.A zašto i ja ne bih mogao platiti hamala.
-Jednostavno ne bi.
-Kod tebe sve nešto jednostavno i normalno.
– I jeste.A i ti znaš da od tvog hamala nema ništa.
-Ma znam , samo srcu odušku dajem.
-A zašto ne bi mogo platiti hamala.Ako nemaš penezi možemo ti mi posuditi.-pravi se nevješt Dobri.
-Jah , nije to , imam cekina.
-Mah, nemojte čojka na belaj pristavljati, đe će se insan na krov sa ramunjik penjati.Može se otkliznuti i vrat slomiti.Zalud osta harmonika pusta.Nije lud.-Lenji je zabrinut za svog horovođu.
-Šuti konju konjski i ko je reko da ću se ja sa harmonikom na krov penjati i čistiti snijeg.
-Zlata -Sva trojica horski.
-Jes vala , tu ste pravo sva trojica u sridu potrefili.Van taka je u svemu , ali cicija je što se penezi tiče, da joj ni Mara daskara sa Brdakčija nije ravna..Što će hamala plaćati kad ima mene?
Lenji će:
-Ko da je čifutkinja!
Bez Debe muhur ne mere mašut:
:-Ma nije ,subotarka je.
Dobri ih ispravlja:
-Nemojte dušu griješiti ,Jevrejka je iz dobre kuće i u pravu je. Mojsiju ništa ne bi bilo da se popnena krov.Ne mora harmoniku nositi sa sobom.A ako se strmekne ,ko mu kriv što mora slušat ženu.
Deba će
:-E ta ti valja , ako hekne sa krova,neće biti velike štete, barem će harmonika ostat čitava.
Lenji se zamislio:
-Zlata bi je garant prodala.
-Da plati Mojsijevu dženazu?
-Nije luda.Što će plaćat pogreb .mere ga u kakav jendek heknuti, a ima i veza u La Benevolencija.
-Ja, imaš pravo, ima i u Dobrotvoru i Merhametu.
-Ma bistra je Zlata.Od svih bi uzela ukopninu , možda i od komunista.
-Ma šta to baljezgate mazgovi jedni.Vi to ko biva mene riješiste i nađoste pare za preseljenje na ahiret.Neće biti velike štete?E ta vam baš po jaranski valja.
-Ma nismo mi krivi, ne griješi nam dušu,nego je sve zakuhala tvoja Zlata.
-Zašto bi me se ona kutarisala ?
-A šta misliš ko će te sahraniti kad otegneš papke?
-Odakle vam ta ideja da ću riknuti?
-Možda neš riknuti,možda neš crknuti, a ako budeš čistio snijeg, koji ljeti zapada po najvećem zvizdanu, garant si obro bostan.
-Kako znaš?
-Reko ti Lenji , a i ne znaš bez harmonike ravnotežu držat.
-Pa onda se neću penjat bez harmonike.
-Aha.
-Zašto aha.
-Taj film nećeš gledati ovaj put.
-Nego koji.
-Ni jedan.Ja čuo kad neko jal rikne,jal crkne nema više nikih filmova.
-A ako krepa?
-E baš si pametan.Što bi krepaština imala privilegiju.
-Ma krepaština mi nekako tugaljiva.Ja bih svakom krepanom, odredio da ima pravo ponijeti barem po jedan portabl tv.
-Ko da tebe neko pita za take stvari?
-Ma znam da se ja ne pitam i al’ zato bih ,u inad , svakome uvalio po jedan portabl tv,Ne mora ga nositi,samo neka ga kupi.
-Od kada si postao tako merhametli?
-Ma nisam merhametli ,nego mi Frka uvalila par tisuća portabl tv da ih tušnem.
Mojsije zavapi:
-Dajte ljudi prestanite više ,još će nas snijeg u sred ljeta odvesti u Saharu.
-Eto vidiš Dobri , da je sve istina što Lenji skonta, čim to i Mojsije zna.
-Šta ja to znam konji konjski?
– Lenji skonto, ha veliki snjegovi kod nas ljeti ,za najvećeg zvizdana zapadaju, idemo u Saharu sladoled prodavati.
-Ko to mi?-
Ti ,Lenji i ja?
-A Dobri, zašto on ne ide tušit sladoled?
-Ne znam, Lenji kaže kvario bi nam prosjek IQ.
-A šta ti je to?
-Oklen ja znam, možda je i to Lenji u čarobnoj nepameti smislio?
-Ne moraš objašnjavati.Mora da je nešto pametno, ko i uvijek.
-Jašta da je pametno.Da nije pametno morali bi Dobrog povesti sa sobom.
-A zašto ga ne bi poveli, jaran nam je.
-Baš zato što nam je jaran nećemo ga voditi
.-To nekako nije logično.
-Kako nije logično?
Ako njega povedemo nećemo ništa zaraditi od prodaje sladoleda.
-Kako znate?
-Duga priča,mere drugi put.
-More, ko ga šljivi ,ko mu je kriv kad može da zakoči prodaju sladoleda u Sahari. A znate li gdje bi prodavali sladoled?
-Dabome da znamo!
-Pa gdje?
-Pa rekoh ti u Sahari.
-Ma ne to konju ,nego na kom mjestu konkretno, na kojoj lokaciji konju mahniti.-
A to , što ne kažeš?Pa lokalitetu Sahare ,zar ti nisam reko.
-Blento jedan .Evo kod nas, primjerice onaj šiptar Izeti je prodavo košpice na čošku Bjelava,Čakaluše i Đižikovca;možda raskršće niže.Na takvu sam lokaciju mislio.
-Joj budale žene, oklen u Sahari Džižikovac ,Bjelave ili Čakaluša.
-A prodavač košpica, jema li on u sahari?
-Nema. šta će jedan šiptar raditi u Sahari?
-Pa, prodavati košpice valjda , ili se praviti filozof, a ća ga ja znam?
-Niko nije lud prodavati košpice i pamet u Sahari.
-A zašto?
-Izgubio bi se ili bi ga strefila sunčanica,ili bi ošo u zindan.
-Znači rikno bi.
-Ne znam , možda bi i krepo ako ga na vrijeme ne nađe Bernandinac,ili bi crko ako ne bi naletio na našu lokaciju sa sladoledima.
-Zar Bernandinci nisu specijalizovani za planine i snijeg.
-Ako Lenji može prodavati snijeg u Sahari , zašto ja ne bi poveo Bernandica sa sobom.
-Zašto bi ga ti poveo sa sobom?
-Zbog burenceta.
-A zašto zbog burenceta?
-U njemu bih prokrijumčario kurvoazije.
–Nisi normalan.Zašto ne bi kurvoazije stavio sa sladoledom i poštedio pašče znojave.
-Vidi na, ta ti je pametna.Nisam se toga sjetio.A opet žao mi paščeta.Šta će on bez burenceta?
-Kupi mu čuturu.
-Misliš neće primjetiti razliku.
-Šta te briga, nemoj mu mjeriti IQ.
-Misliš ako mu ne mjerim neće nam pokvariti pametli prosjek?
-Tako nekako, a možda bi se i Dobri ljutio.
-A zašto bi se on ljutio.
-Ne znam, ja to tek tako reda radi kažem.Ko da je mene briga hoće li se on ili bilo ko drugi ljutiti.……
Dobro smo prošli , sreća da tih godina nisu zapadali veliki snjegovi, usred ljeta po najvećim zvizdanima..
***Ne , tu nije kraj! U Sahari bi zakuvali do krahne. Garant.I umprofor bi moro delat.Al’ ko će slušati mahnitove kako pametuju.Al’ se nekad lijepo živjelo.Rahatluk , radost , a bome i mnogo takarli ljubavi.
A ako slučajno koji put u mahalu zalutate , dobro protabirite džepove,da vam se slučajno nije malo snijega zakopitilo.otopiće se i onda belaj. Suza do koljena.
Adamo Salvatora – Tombe la Niege / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik