Nevera
Stranputica
Prava ljubav
Božija blagodat
Svjetlost u tunelu
Izgubiti se u dodiru mrakom je veoma lako
ali uvijek treba ostati dostojan Stvoritelja.
Gospod je čovjeku dao um i putokaze
da po neveri i stramputicama brodi.
Njegova Ljubav , Milost i Svjetlost
je sve što trebamo kada nas boli.
Sve drugo je samo taština i ispraznost
što nas u vatreni ponor guraju.
Moj dilbere, kud se šećeš,
zar večeras doći nećeš?
Il’ si dragi bolan bio,
il’ djevojku uzljubio
Volim čuti da boluješ,
neg’ da s drugom ašikuješ
Bolan ipak ćeš mi doći,
u ašiku ni do vijeka…
K'o svaka zvijezda idem kraju svom
snage sam svoje potrosila vec
i necu lazi s nekim novim snom
jer gazio si svaku svoju rijec
K'o svaka rijeka idem moru svom
i ‘zalud moje nade i moj trud
i ‘zalud molbe na ramenu tvom
more mi zelje razbija o sprud
Ti ostavljas me samu
u tami raste strah
i razbija se ljubav
u pepeo i prah
U oci tuga pada
izbila je ih noc
tebi je sve to lako
pobjec i opet doc’
Svatko ima svoju zvijezdu sto kazuje mu put
a moja se zvijezda gasi
koji je moj grijeh
zasto me stize pokora
K'o svaka zvijezda idem kraju svom
kazne sam svoje isplakala vec
i necu lazi s nekim novim snom
jer gazio si svaku svoju rijec
U dusu pala mora
izbio si mi sne
burna smo prosli mora
pokora ljubav je
U oci tuga pada
izbila ih je noc
tebi je sve to lako
pobjec i opet doc’
Koji je moj grijeh
Ima te čedne djece koja neće da odrastu
samo hoće da se vole, igraju i jure.
Ima tih milih anđela što samo svjetlost i radost u drugima vide
i pregršti milosti nude.
Ima te djece i anđela tih
što i kada ih boli,
i kada ih gaze i biju,
i kada umiru hoće ljubav i muziku da sniju.
Bože mili spasi ih od ljudi i zla.
Zivot je moj u mojim ocima
pricaju ti sta radim nocima
hteo ti to il ne hteo
vec si me pozeleo
Ne znas ni ti ko sam ja i sta
ponekad to ne znam cak ni ja
sa mnom je sve zapamti to
100 nesigurno
Refren 2x
Kad hocu izgledam dobro
kad necu, bas briga me
kad nemam nikoga nemam
kad zelim ja imam sve
Sreca je igra na srecu
u srce igra se, znaj
kad sve adute potrosim
ljubav uvek cuvam za kraj
Pogled je moj trenutak istine
u njemu su sve moje godine
poneka laz nasla se tu
da poverujes u nju
Refren
Kad hocu izgledam dobro
kad necu, bas briga me
kad nemam nikoga nemam
kad zelim ja imam sve
Refren
Kad hocu izgledam dobro
kad necu, bas briga me
kad nemam nikoga nemam
kad zelim ja imam sve
Autor
Hajro Šabanadžović
Janjad Potočić
Anđeo Obala
Nebo i krv Oblaci nad rijekom
Verzija I
Kad procvatu behari
kad dunjaluk zamiri
duša čežnjom procvili
davno smo se rastali
Allah Allah Hakk Allah
Alllah Alllah dzellallah
Allah Allah Huvallah
La ilahe illallah
Ovo nebo nad nama
sjena je od zastora
sedam kata nebesa
usred naših je prsa
Allah Allah Hakk Allah
Alllah Alllah dzellallah
Allah Allah Huvallah
La ilahe illallah
Proljeće je u nama
kad se topi suzama
i pustinja procvjeta
nudeć’ sliku Dženneta
Allah Allah Hakk Allah
Alllah Alllah dzellallah
Allah Allah Huvallah
La ilahe illallah
Verzija II
Kad procvatu behari
Kad procvatu behari
Kad dunjaluk zamiri
Duša čežnjom procvili
Davno smo se rastali
Ovo nebo nad nama
Sjena je od zastora
Kula na nebesima
U našim je prsima
Proljeće je u nama
Kad se topi suzama
I pustinja procvjeta
Nudeć sliku Dženneta
Danas je Ponedeljak 2, Januar / Siječanj 2023. godine.
Već smo dobrnao zakoračili u treću deceniju trećeg milenijuma.
Već je jedan dan otperjao. Kažu i ovi će današnji, i slijedeća 364 dana. Uslov je da ne iskrsne planet X i ne slisti zemlju.
A možda je Nibiru dosadilo čekati i osluškivati zloguke najavljivače apokalipse i krenuo ka nenaseljenim svemirskim prostranstvima. Tamo gdje ne dopire ljudska glupost.
Malo smo popustili, zaobići ćemo apokaliptičare još im se prazni mozgenzi nisu probudili. Genetsko nasljedstvo, od rođenja pa do groba. ali to ne znači da se nije desilo ono što se desilo.
Danas je drugi , a dobri januar .
Ono kako kome!?
Neko je mamuran, neko je mramoran, a većina je hafifna , neki misle hafizna.
Mamurni su se nalokali, mramorni se prelokali, hafifnim prijeti glad, haps, prebijanje ilizastrašivanja…, hafiznim beskrjna meditacija .
Tako vam stoje stvari i vođe i onođe.
Vođe u Čovićevoj i Izetijovoj prčiji, onođe u Dodik – Cvijanović Čauševskom logoru smrti.
Vođe se narod još nije “pohasio” ko onođe i još uvijek ne traži sječu dahija , pljačkaša i zulumćara, koji su se natatarili gladnom narodu na ramena, čupajući im i krv i dušu.
Ali nešto se valja .
Tiho i neprimjetno , ali ipak valja se.
Dodik/Čaušeski i Cvijanović Elena/ Čaušesku gube kompas. Svi im krivi osim njih, njihovog roda i lopovske bagre. koja će ih istrošene , na kraju izdati i prodati.
Represalije dostojne najcrnjeg aparthejda ili varšavskog geta.
Ne bi im bili u koži.
Kad narod i državni ,bivši , ministar sigurnosti optužuju i poručuju nevjenčanom satrapskom paru, da ih garantovano čeka zatvorska ćelija, u to treba vjerovati.
Što bi poete rekle:
Sve je u parovima , i ljubav i zindan.
U prevodu:
Svaka cica dođe u svoja zaumna invalidska kolica.
