Category Archives: Magazin

Dlan dana zadržao se u vratima.

To nije pismo.

Noć mi do koljena jer nigdje me iznad.

A odlazeći sinoć nebu sam bila do ramena

i za svaki prag imala sam trostruk korak.

Zaključavanje je posljednje nevjerovanje.

Ovdje sam pred sobom malena

i hodam na prstima.

Tako je dobro snage imati za kajanje.

Kako ću

ovako ledena

leći s djetetom u postelju

Dječja toplina je nevina.

Sine,

slabija sam od tebe.

Probuci se da opustim tvrdoću obraza,

hoću da se prepoznam.

Kad svane

biću mama u tvojim očima.

To sam noćas opet bila među ljudima.

Ako mi poklopac s glave ikada
Spadne i mozak pusti vani
Drug će otići gdje pripada
Bez ikakvog miga s moje strane,
Svijetu, ako to vidi, znano
Biće da je umu moguće
Da živi daleko izvan kuće
Duša je tamo – neprestano.

Priđi mi bliže, lepotane mladi!
što si mi stidljiv! – Ta zar ženske grudi
to tvoja ruka prvi put sad gladi?
Ti čitav čas u zagrljaju bludi
već ležiš – nikako taj strah da svladaš…
Teže na grudi, no pred noge padaš?
Za tren života tvoga samo molim…
Ta šta je, zlato? – Ja te volim, volim!…

Oh, što si lep! – Uz prozor s prvim mrakom,
dešavalo se, čekah, želja puna,
da prođeš ti, i bivalo je tako –
da l’ pamtiš to? – Dok posrebrena luna
sred oblaka, ko s grešnim anđel sveti,
bludeći, k tebi bledim zrakom leti.
Ja bejah ponosna što najzad treba
na suparnicu da računam s neba.

U svetu prezir prema meni vlada,
no gde je pravda kad te tako vaga?
gde je vrlina, ako je stid pada
ne ponižavanje – već samo ljaga?
Nevinih žena nigde nema, rode,
ne bude samo predmeta il’ zgode.
Kad ljube one k sebi nisu stroge:
Jedna će jednog, ta – sve, treća – mnoge!

Sad nek spavaju svi nasi i besmrtni.
Pod mostom, kraj “Druge Zenske” nabujala Miljacka tece.
Sutra je nedelja. Uzmite prvi tramvaj za Ilidzu.
Naravno pod predpostavkom da ne pada kisa.
Dosadna duga sarajevska kisa.
Kako li je bilo Cabrinovicu bez nje u tamnici!
Mi je preklinjemo, psujemo, a ipak dok pada
zakazujemo ljubavne sastanke kao da smo u najmajskijem maju.
Mi je proklinjemo, psujemo, svjesni da od nje nikad
Miljacka nece postati ni Gvadalkivir ni Sena.
Pa sta? Zbog toga zar manje ce te voljeti
i muciti manje kroz stradanja?
Zbog toga zar manja bice moja glad
za tobom i manje moje gorko pravo
da ne spavam kad svijetu prete kuga ili rat
i kad jedine rijeci postaju “ne zaboravi” i “zbogom”?
Uostalom, mozda ovo i nije grad u kome cu umrijeti,
ali u svakom slucaju on je zasluzio jednog neuporedivo vedrijeg
mene,
ovaj grad u kome mozda i nisam bio najsrecniji,
ali u kome je sve moje i u kome uvijek mogu
naci barem nekog od vas koje volim
i reci vam da sam tuzan do ocajanja.
U Moskvi to bih isto mogao, ali Jesenjin je mrtav
a Jevtusenko siguno negde u Gruziji.
U Parizu kako da zovem hitnu pomoc
kad se ona nije odazvala ni na pozive Vijona?
Ovde zovnem li i tople svoje sugradjanke,
i one cak znace sta je to sto me boli.
Jer ovo je grad u kome mozda i nisam bio najsrecniji,
ali u kome i kisa kad pada nije prosto kisa.

”Da ostanemo ovo što smo.
Sutra. I uvijek. Djeca.
Ne veliki, ne odrasli.
Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku,
da jedno drugom ne dopustimo
da budemo ono što nismo,
da ne gledamo vučijim očima
i da se uvijek prepoznamo kada se sretnemo.”

Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se

Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja

Niti pastirka, niti kraljica,

Čak ni monahinja-bogomoljka

U ovoj sivoj sam haljini od tralja

U cipelama izlizanih potpetica?

Ali, kao i pre, dajem vruć zagrljaj

I strah nosim u velikim zenicama

Pismo moje ne paraj, mili

Ne plači zbog laži istinske

I dobro ga, na samo dno, skrij

Na dno svoje torbe sirotinjske.

Anđele! Da postoji mjesto, nama neznano, i da tamo
na nedorečenom tepihu ljubavnici, koji ovdje
ne spoznaju nikad znanja, pokažu smjele
visoke figure lepršavog srca,
svoje kule naslade, svoje
ljestve što odavna su tek same o sebe oslonjene,
gde nikada ne bješe tla, zaljuljane, -i da znaju to,
opkoljeni gledaocima, neizbrojenim nijemim mrtvacima:
Da li bi oni bacili tad poslednje svoje, uvek ušteđene,
uvek skrivene, nama neznane, vječito
nepromjenjive novčiće sreće pred par
koji se napokon zaista smiješi na smirenom
tepihu?

pB

Poezija, koju površni ljudi i neznalice odbacuju, jeste želja da se iznađe ono što je izvrsno i da se to što je nađeno iskaže ili napiše. Ta želja proizilazi od Boga, i data je, kako ja mislim, samo malom broju ljudi pri rođenju; budući da je ona čudesna, pesnici su uvek bili retki.

Ono što iz ove želje nastaje, veličanstveno je: ona može prisiliti duh da priča, da izmišlja neobične i nečuvene stvari, da ono što je izmišljeno sredi na izvestan način, pa da onda taj red ulepša neobičnim spajanjem reči i misli, a da istinu prekrije plaštom izmišljenog i prekrasnog. Osim toga, ako invencija to traži, može naoružati kraljeve, voditi ih u rat, izvesti brodove iz pristaništa, opisati nebo, zemlju i more, ukrasiti devojke vencima i cvećem, odrediti ljudska dela prema njihovim vrednostima, podsticati trome, oživeti lenje, kočiti odvažne, bacati u okove krivce, valjane ljude istaći zasluženom pohvalom i stvarati druge stvari te vrste; a ako neko od onih koje je taj zanos obuzeo ne uradi to u potpunosti, taj, po mom mišljenju, nije pesnik koji zaslužuje pohvalu…

/ Iz knjige Geneaolgije paganskih bogova /