Dogodilo se na današnji dan, 21. Septembar/Rujan

Danas je  Četvrtak  21.Septembar/Rujan ove , ko biva  2023. godine.

Minulo je 262 dana ,za minuće još sitno  dana. Vi se sigurno pitate koliko?

Eto , sada nam lakše što možemo od srca najaviti dolazak 102 prelijepa dana do kraja ove nazoćne godine, ako je vjerovati kilometraži koja je obrće jal po ekvatoru , jal po polovima..

Vama ko biva fali jedan dan. A?

Uvijek zaboravljata ovaj dan u kome ste. I on bivstvuje sa vama .

Uživajte  u njemu kao i svima . Radujte se  i živite.

Život je ovaj , kako reče Propovjednik , stvoren samo radi zabave i igre. Sve stalo je taština i samo taština.  ( Dašta nego prepisao od …,a bome šta on tu  može . Izmišljeno davno , vrlo davno prije njega

Pogledajte današnji dan. Svi su takvi.

Prelijep je. Vedar i osunčan, nježan i blag  , Božjom milošću i svjetlošću sjaji.

Takva je ivaša duša. Ali većina ne zna. I prljaju je jedom i čemerom.

I to nije najgore. Mimo zaboravljene , u stranu potisnute duše , se može roditi veliko zlo. I rađa se.

Ali nećemo zlom bojiti današnji dan. Ni potonje. Mi to ne radimo. Mi ljubav slavimo.

Danas je dan za ljubav i radost. Kao i svi dani u životu.

Poklonite jedni drugima koju lepršavu riječ. Koji mirisni cvijet. Zagrlite one koji su pored vas. Recite im da ih volite. Onima koji su malo dalje poručite da mislite na njih. Pošaljite im riječi milosti , ljubavi i nježnosti.

Ako sijete dobro i ljubav , oni će vam se vratiti.Multiplicirani . Vjerujte na riječ.

****

Što bi peote rekli:

Ljubav nije san ,

ljubav je svaki dan

i svaki dodir.

U prevodu:

Sve je u Ljubavi. Bespogovorno.I milosti.

Ostalo seod prilike do neprilike rađa.

(E, vala , mogli bi i vi nešto prevesti , a ne samo se preslagati)

19.- p.n.e. Umro Publije Vergilije Maron, pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa “Eneida”. Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga uzeo za vodiča kroz podzemlje u “Božanstvenoj komediji”.

Na vikipediji zapisali: Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro, 15. listopada 70. pr. Kr. — 20. rujna 19. pr. Kr. Kalabrija) prvosvećenik je rimske poezije i Augustove restauracije. Pripada vremenu Cezarova nasljednika Oktavijana Augusta.Ne mogu s eprepisivači zdogovoriti.

1327.-Engleski kralj Edvard II ubijen u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer, koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.

Edvardova supruga Izabela, kći Filipa IV. Lijepog je sa svojim ljubavnikom Rogerom Mortimerom 1326. zarobila Edvarda, svrgnula ga u korist sina Edvarda i dala ubiti. Edvard II. smaknut je 1327. u dvorcu Berkeley, prema legendi užarenim žaračem stavljenim kroz metalnu cijev u debelo crijevo, što je bio način usmrćivanja koji iza sebe nije ostavljao optužujućih tragova i djelovao je kao prirodna smrt usmrćenog, a vjerojatno je bio i osveta zbog njegovih homoseksualnih sklonosti.Interesantno niko se nije bunio protiv ovakve smti.Smatralo se da je zasluženo dobio svoj dio zemaljske kazne.A o onoj gore,ne bi mu bili u pešovanskoj koži.

1452.- Rođen italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba s papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao mnoga književna dela i kontroverzne rasprave. Smatran mračnim fanatikom, ali i pretečom reformacije, mučenikom i svecem.

Vladar Firence i mecena mnogih renesansnih umetnika Lorenco Mediči bio   pokrovitelj i Savonarole. Ipak ,Lorenco i njegov sin Pjetro Mediči postali su meta Savonarolinih propovedi.

Kad je svrgnuo Medičije, Savonarola je postao vladar Firence i uspostavio je demokratsku republiku, koju je opisivao kao „hrišćansku i versku republiku“. Jedna od prvih odluka je da sodomija postane zločin kažnjiv smrću. Glavni neprijatelji Savonarole su bili vojvoda Milana i papa Aleksandar VI. Papa je izdao mnoge dekrete protiv Savonarole, koje je Savonarola ignorisao. Savonarola je bio jako opasan za moralno pokvarenu crkvu, jer je ukazivao na nemoral, razvrat i korupciju. Papa mu je čak nudio mesto kardinala, samo da prestane sa propoveda o nemoralnosti.

1792.-Na prvoj javnoj sednici Konventa, revolucionarnog parlamenta, ukinuta monarhija u Francuskoj.

Nacionalni konvent (fr. Convention nationale, skraćeno Konvent) je naziv za ustavotvornu i zakonodavnu skupštinu Francuske u periodu francuske revolucije. Prvi put se sastala 10. 8. 1792. a s radom prestala 26. 10. 1795. godine. U prvim godinama Prve republike je imala i izvršnu vlast. Znameniti članovi Konventa su bili Robespierre iz Kluba jakobinaca, Jean-Paul Marat i Georges Danton.

1832.-Umro škotski pisac Valter Skot, autor istorijskih romana “Rob Roj”, “Ajvanho”, “Veverli”. Skupljao i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. U engleskom prevodu objavio bosansku narodnu pesmu “Hasanaginica”. Izvršio uticaj na evropski roman.

Hasanaginica je bosanska i bošnjačka usmena balada,[1] koja je nastala između 1646. i 1649. u okrilju begovske bošnjačke porodice iz Imotske krajine, koja je tada bila dio Bosanskog pašaluka, i vjerovatno se prepričavala s koljena na koljeno po Imotskom i okolini dok je od zaborava nije otrgnuo italijanski putopisac i etnograf Alberto Fortis 1774, nazivajući je “morlačkom baladom” (morlačka = ilirska).

1860.- Umro nemački filozof Artur Šopenhauer. Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi, u filozofiji i književnosti našla odraz u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana.

Ovaj filozof je bio poznat po tome što je bio iracionalista, filozofski pesimista i otvoreni mrzitelj Hegela. Šopenhauer je smatrao da je bit čovjeka u intuiciji koja se ispoljava kao volja. Volja je bit svijeta i ona je organske i neorganske prirode. Volja sve pokreće, ona je gospodar, a intelekt sluga, a to je Šopenhauer obrazložio time što je rekao da ono što proturiječi srcu ne ulazi u glavu. Pojavne stvari su zakonite, volja ne podliježe zakonu, ona je slijepi nagon. Volja nastaje iz nedostatka i ona nikada ne može biti potpuno zadovoljena, pa je bol neminovna.

1866.- Rođen engleski književnik Herbert Džordž Vels. Prvim romanom, “Vremeplov”, utemeljio naučnu fantastiku.

Preko svojih dela ističe svoj pesimizam za budućnost. Njegovo delo Rat svetova je najbolji prikaz za problem ljudske evolucije. U kojem su vanzemaljci prikazani onakvi kakvi bi mogli biti ljudi u budućnosti.Orson Wels je to uradio kao izvanrednu radio dramu,kojom je izazvao paniku širom SAD.

1938.-Vlada Čehoslovačke prihvatila britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.

I normalno – fumaro totalitaris.

1939.- Rumunski fašisti, pripadnici Gvozdene garde, ubili premijera Rumunije Armanda Kalineskua.

1949.-U Kini formirana Centralna narodna vlada, na čelu s Mao Cedungom. Cedung 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.

1056.-U atentatu smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro osam dana kasnije, nasledio ga sin Luis.

1957.- Umro norveški kralj Hakon VII. Vladao od 1905, kada ga je, po ukidanju norveško-švedske unije, parlament Norveške izabrao za kralja. U I svetskom ratu održao neutralnost Norveške, kada su Nemci u II svetskom ratu okupirali Norvešku izbegao u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga sin Olaf V.

1964.-Malta postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1972.- Predsednik Filipina Ferdinand Markos zaveo vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor na hiljade protivnika režima. Markos ostao na vlasti do 1986.

Žena mu. Adwlida Markos imal 3 tisuće pari cipela .Aferim.

1973.- Jugoslavija prekinula diplomatske odnose s Čileom, 10 dana posle puča generala Augusta Pinočea, u kom je ubijen predsednik Salvador Aljende.

1974.-Umro američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac koji je dobio tri Oskara. Poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vesternima.

1992.- Meksiko i Vatikan uspostavili pune diplomatske odnose, posle 130 godina dugog prekida.

Prekid traje od nogiranja Španije iz mexikanskoj života.

1993.-Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio Parlament pod optužbom da poslanici blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali se u zgradi Parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.

Taman dovoljno da Rusiju preuzmu mafiozi.

1996.-Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, nađeno oko četiri kilograma heroina. Predsednik osumnjičen za veze s narko-mafijom, Vlada saopštila da se radi o nameštaljci.

Ta CIA je vrlo stravična.

1999.- Na Tajvanu u zemljotresu poginulo više od 2.100 osoba, povređeno oko 8.700.

Novinsko izvješće: Poslednji veliki zemljotres na tom području dogodio se u septembru 1999. godine kada je na Tajvanu stradalo oko 2.400 ljudi.

Neko ovdje debelo laže.

2000.-Vlada Rusije odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije pošto su SAD navele zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.

Vrlo daleka prošlost.Sada Iran može od Rusije dobiti sve šta poželi,.Normalno genga je u pitanju.

2003._godine,Septembra   nakon 14 godina provedenih u svemiru, i 8 godina u ispitivanju Jupitera i njegovih satelita, Galilejeva misija je okončana slanjem orbitera u Jupiterovu atmosferu pri brzini većoj od 50 km/s, što je pomoglo da se umanji opasnost od kontaminiranja planete Zemaljskim bakterijama.

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 08 29

Autor

Hajro Šabanadžović

ceznje-zakopane-duboko-u-nama  ugodan-pogled

Čežnja zakopana duboko u nama                                  Ugodan pogled

Pogled pun ruža  zeleno-i-plavo

Pogled pun ruža                                                              Zeleno i plavo

Rose potpuri  Detalj sa jezera

Rose potpuri                                                                              Detalj sa jezera

Đardin okom mahalaša  U srcu okovano krhko proljeće

Đardin okom mahalaša                                                  U srcu okovano krhko proljeće

Sparina  Nespokoj

Sparina                                                                                     Nespokoj

Jutro sa Blekijem – Moja malena

Ti koja si

Mir

Nevinost

Djetinjstvo

Zemlja

Nalik mojoj

Prozračna

Nebo

Krhka

Nježna

Jorgovan bili

Tišina zvjezdana

Ti koja si

uzburkana

More

Kristalna

Ljubav

Raspjevana

Kao moj grad

Rascvjetana

Pupoljak ruže

Vjetar

Tiha

Svježina proljeća

Ti koja se

Beskrajna

Lotosnevina

Obnažena

Ljubičica

Obnažena

Kao moje srce

Talas

Razbludni

Svjetlost

Ljubav

Željena

Dobro mi došla

Ti koja si

Moja malena.

Eugèn Ionesco – Drveće





S jeseni, drveće urla od bola!
Zastrašujuće veliko, prazno, crno,
Poput palih anđela što proklinju nebesa.
Jesi li čuo kako s jeseni sve drveće urla?

Koji li im je to arhangel,
Zastrašujuć i nevidljiv,
Od Gospoda poslat,
Počupao nježna tijela sa grana?

Drveće urliče, moćnih ruku raširenih
Ka Nebu koje ne mogu doseći,
Smožditi, razoriti…
Drveće s jeseni, pobunjeni anđeli…


												

Josif Brodski – Od predgrađa ka centru





Opet vodi me nаvikа
U krаj ljubаvi i poluostrvа večnih,
Rаdionicа rаj i аrkаdiju fаbrikа,
Rаj od brodovа rečnih,
I jа ponovo prošаptаh:
Tu sаm opet krаj detinjih lаrа,
I projurih jа po Mаloj Ohti kroz hiljаdu аrа.

Ispred — odsjаj nа reci,
Što se širi pod kаmenougljenom mаglom,
Izа — trаmvаj u jeci,
Što probrujа nа mostu još jаkom,
A iz plotа od opekа
Nаjednom sinu sumornа, hlаdnа.
Dobаr dаn, mi se sretosmo, mlаdosti jаdnа.

Džez iz predgrаđа jаvljа se nаmа,
Čuješ gde trube predgrаđа,
Zlаtni diksilend slаmа,
Sа kаčketimа crnim, bez nedаćа,
Niti dušа, nit telo —
Nekа senа mi nаtkrili grаmofon,
Nаlik hаljini tvojoj što uvis je podiže sаksofon

S jаrkocrvenom mаrаmom,
Ogrtаčem, ti još si tu, gospo,
Icpred ulаzа pаrаdnog,
Pored godinа prošlih, nа mostu,
A u rukаmа ti nedopijenа još limunаdа,
Dok se čuje pozаdi sirenа iz mog kombinаtа.

Dobаr dаn. E, i to mi je susret.
Bestelesnа si bez mere!
Novi suton bаš pored nаs, uzgred,
Plаtnа plаmenа terа.
Kаko si jаdnа! A prolete zаlud
Ovoliki broj letа.
Dobаr dаn, mojа mlаdosti. Bože moj, аlа si lepа!

Preko ledenih stаzа
Jure nečujno hrtovi vаtreni,
Iznаd crvenog jаzа
Pisаk vozа se pronosi pаkleni,
A nа ulicu pustu,
Dok se gubi sred šumske mаgline,
Tаksi izleće, jаsike gledаju nebа visine.

Ovo nаšа je zimа.
Mrtvim očimа gledа nаs moderni fenjer,
Tu nа hiljаde imа
Kućа s blešteće zlim osvetljenjem.
Jа svoj podižem krik
Dа u kuće ne udаri snаžаn:
Ovo nаšа je zimа, i ništа je ne vrаti nаzаd.

Zаr do smrti… Te nemа,
Nju ne nаđosmo, pа je i nemаmo.
Još od nаšeg rođenjа
Svаkog dаnа mi nekudа krenemo,
Ko dа neko u dаlekoj
Novogrаdnji nаjdivnije svirа.
Mi se rаstаjemo. Sаmo smrt nаs jedаnput još zbirа.

Dаkle, rаstаnkа nemа.
Veličаnstveni susret nаs veže.
Kаd tu, neko u mrаku rаmenа
Nаšа hvаtа i steže,
Obаvijeni tаmom,
Obаvijeni tаmom i mirom, odnekud
Svi smo došli dа gledаmo hlаdnu i blistаvu reku.

Punim dišemo plućimа,
Jer mi, kаo zelenilo,
U životimа tuđinа
Od nаs stvаrаmo zrаke i senilo,
Ili više od togа —
Pošto sigurno gubimo sjаj,
Sve dok bežimo zаuvek, mi smo i smrt, аl’ i rаj.

Evo opet gde prolаzim
U tom presvetlom rаju — od stаnice levo,
Ispred mene odlаzi,
Sebe rukаmа prekrivа, modernа Evа,
Jаrkocrveni Adаm
Izdаlekа se vidi pod lukom,
Nevski vetаr nа hаrfаmа izvodi muziku s tugom.

Kаko život je bučаn
Crno-belog rаjа novogrаdnje.
Ali zmаj dok se klupčа,
Nebo ćuti, herojčić bez pаtnje,
Krаj fontаne svetlucа,
Ko zаnemelа, ledenа gorа,
Veju jutаrnji snegovi, jure bez prestаnkа kolа.

Zаr to jа, kаo niko,
Lаmpionimа trimа obаsjаn,
Usred tаme toliko
Po iverku sаm trčаo vаzdаn,
Dok se sijаnje nebа
Pokrаj krаnа rumenilo?
Zаr ne bejаh to jа? Tu se zаuvek nešto promenilo.

Neko novi sаd cаruje,
Bez imenа, svemoguć, predivаn,
Moju zemlju ozаruje
Tаmnoplаvi sjаj, koji se prelivа,
A u očimа vаtrenih аtovа
Lаmpioni trepere — lik cvetа,
Neko prolаzi večno krаj domovа belih, vаn svetа.

Dаkle, rаstаnkа nemа.
Znаči, zаlud se oproštаj trаži
Od tih pokojnih senа,
Jer zа zimu „nаzаd“ ne vаži.
Sаmo jedno još ostаje:
Dа po zemlji bez strаhа se hodi.
Zаkаšnjenjа tu nemа. Jer preticаnjа su u modi.

To, kud odlаzi svаk,
Dа l’ je mesto iz rаjа il’ hаd,
Ili nаprosto mrаk,
Ili tminа, to ko će dа znа,
Zemljo mojа, ti voljenа,
Stаlni predmet veličаnjа pesmom
Dа li ljubаv je? Ne, onа nаzivа nemа slovesnog.

Ovo život je večni:
Most upаdljiv, pričаnjа, kojа ne uviru,
Prepliv šlepovа rečnih,
Oživljаvаnje ljubаvi, prošlost nа umoru,
Svetlа velikih brodovа
I sjаj izlogа, škripe trаmvаjа dаleke,
Uz široke tvoje pаntаlone tаlаsаnje reke.

Evo čestitаm sebi
I nа tebi, i rаnom pronаlаsku,
Evo čestitаm sebi
Nа zloj sudbini, sreći nа zаlаsku,
Ovoj večitoj reci,
Punom jаsikа svodu,
Nа gubicimа usred redovа u nemuštom dobu.

Ne ko žitelj tih mestа,
Ne ko mrtvаc, već sudijа vičаn,
Sаsvim sаm, ti ne prestа
Dа o sebi zа njimа još pričаš:
Ne prepoznаh jа nikog,
Sve pobrkаh, pretumbаh u sećаnju sliku,
Hvаlа Bogu, sаd zimа je. Znаči, ne vrаtih se nikud.

Hvаlа Bogu, što strаnаc sаm.
Ne okrivljujem ovde jа nikog.
Ne prepoznаjem ništа.
Jа obilаzim, žurim ko niko.
Kаko dobro je meni
Što se ni sа kim nisаm jа rаstаo.
Hvаlа Bogu što bez svoje zemlje nа zemlji sаm rаstаo.

Evo čestitаm sebi!
Mа koliko dа živim jа — bez nаdoknаde.
Mа koliko dа živim,
Mа koliko dа dаm zа čаšu limunаde.
Mа koliko dа vrаćаm se — kаo pred dom,
Mа koliko dа dаm jа zа tugu zbog odžаkа, šetnji sа psom.


												

Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro šabanadžović

Bljesak Sve jesenje boje

Bljesak                                                                                        Sve jesenje boje

Prijateljstvo  Izlaz

Prijateljstvo                                                                                 Izlaz

Prozori  More sanja dugu

Prozori                                                                                       More sanja dugu

Ostrvo zarobljeno plavetnilom  Moj dom

Ostrvo zarobljeno plavetnilom                                                   Moj dom

Molitva za ljubav  Ručni rad

Molitva za ljubav                                                               Ručni rad

Sunshine  Savršen dan

Sunshine                                                                                       Savršen dan

Hemija  Milozvučni velovi

Hemija                                                                        Milozvučni  velovi

Sneno cvijeće  Tirkizno nebo

Sneno cvijeće                                                                               Tirkizno nebo

Bukovski – Posljednje riječi

 

riječi su došle i otišle
ja sjedim bolestan.
telefon zvoni, mačke spavaju.
Linda usisiva.
ja čekam na život,
čekam na smrt.

volio bih da mogu izjaviti nešto hrabro.
to je prljavi trik,
ali stablo vani to ne zna:
promatram ga kako se njiše na vjetru
obasjano poslijepodnevnim suncem.

nemam više ništa za reći.
sad samo čekam.
svatko se s time suočava sam.

oh, nekoć sam bio mlad,
oh, nekoć sam bio nevjerovatno
mlad!


















												

Bleki – Kiša

 

Maksumčad vole kišu

Čista je ta

kiša

 

iskreno bistra

život

igru rađa ne traži ništa

 

ako je volite

dobrotom njenom

dobro je

 

ako na dušu privijate

čednost njenu

i to je dobro

 

ako prekinete igru

to nije dobro

Maksumčad tuguju

 

najbolje je

svim srcem priglrliti

kap po kapljicu

 

a se ocean ljubavi rodi






												

Frka Frkica – XI DIO : Hiljadu pahulja bijelih / Peti dio

Vrijeme žalobno ,  sadašnje.

Ni velova , ni anđela , ni harmonike nema. Odavno je sve utihnulo i stazama bez povratka svojim usudom krenulo ,  ali muzika neka u gluvoću mi šapuće znane riječi :

“-Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet, nek čuti bol u srcu mom.”

-Eh Frka Frkice ,ženo moja  vječna gdje se izgubiše  naša proljeća sjetna.

Nježno , najnježnije usne joj dodirujem, cjelov  za života željenog darujem.

Darujem. Darujem… Bruji mi u ušima.

Kao da me neka strujica tresnu, usne trešnjine boja i žive cjelov upiše.To se njena duša tek tada od tijela rastala. Čekala na dodir usana što život znače , da vrijeme krene dalje.

Penđer  se iznenada rastvori. Hladan vazduh pohrli u sobu. Odar uzdrhta. Niotkuda , grlica bijela, ptica malecka ,sa rubin ogrlicom na prozoru se stvori, pogledava ka nebu. Kiša je prestala i sve je svijetlo , kao da su anđeli nevinošću  obojili put do neba.

Dugo pogledom grlicu pratim  i ona mene; dvoumi se. Ne mičem se da je ne preplašim. Sve grlice su plahe.Pogledava me , ali i u tihu zvijezdanu noć koja je vabi.

U duši mojoj , neizmjerna punoća i mir, u njima , znano je , hiljadu pahulja bijelih večeras pada i ljubav vječnu stere. Dušom bolnom , srcem ranjenin molim grlicu da još malo ostane. Priče naše završio nisam; ni pismo pročitao, bar jednu pjesmu da joj pročitam.  Želim da mi svjedoči tome.

Ona kao da klimnu glavom, neku grančicu nađe i na pismo je spusti. Malo se odmakne od njega pa zastaje.

Otvaram pismo i gledam. Rukopis sitan, blag, pravilan i okrugao, djetinji ,  skoro pa ženski. Vidim skorilo se od tisuća požutjelih suza.

Ne znam šta se dešava . Um je varljiv. Zadnja scena se ponavlja.

“-Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet, nek čuti bol u srcu mom.”

-Eh Marijo Marija Magdaleno ,ženo moja  vječna gdje se izgubiše  naša proljeća sjetna.

Nježno , najnježnije usne joj dodirujem, cjelov  za života željenog darujem.

Darujem. Darujem… Bruji mi u ušima.

Kao da me neka strujica tresnu, usne trešnjine boja i žive cjelov upiše.To se njena duša tek tada od tijela rastala. Čekala na dodir usana što život znače , da vrijeme krene dalje.

Penđer  se iznenada rastvori. Hladan vazduh pohrli u sobu. Odar uzdrhta. Niotkuda , grlica bijela, ptica malecka ,sa rubin ogrlicom na prozoru se stvori, pogledava ka nebu. Kiša je prestala i sve je svijetlo , kao da su anđeli nebinošću  obojili put do neba.

Dugo pogledom grlicu pratim  i ona mene; dvoumi se. Ne mičem se da je ne preplašim. Sve grlice su plahe.Pogledava me , ali i u tihu zvijezdanu noć koja je vabi.

U duši mojoj , neizmjerna punoća i mir, u njima , znano je , hiljadu pahulja bijelih večeras pad i ljubav vječnu stere. Dušom bolnom , srcem ranjenin molim grlicu da još malo ostane. Priče naše završio nisam; ni pismo pročitao, bar jednu pjesmu da joj pročitam.  Želim da mi svjedoči tome.

Grlica  kao da klimnu glavom, neku grančicu nađe i na pismo je spusti. Malo se odmakne od njega pa zastaje.

Iščekuje. Radozbalo gleda u mene.

Otvaram pismo i gledam. Rukopis sitan, blag, pravilan i okrugao, skoro pa ženski. Vidim skorilo se tisuće požutjelih suza:

Dobri moj,

Ne mogu ni oproštaj početi sa mili moj.

Bilo mi suđeno da te volim i da bježim od tebe.

Nekako si se polako uvlačio u moje snove, zbog nježnosti i tuge koji si krio. Uvijek je među nama titralo,ono neko , veliko nešto.

Onu večer kad pričao si o anterijama i nevinosti , vidjela sam bajku o kojoj ne želiš pričati. Ljepotu  neku  koja ti bol, mnogo boli nanosi. Sve riječi si nekoj stvarnoj djevojčici poklanjao i molio se za nju.

Ali sebičan nisi bio, dio bajke si i nama , ali ostalim ženama svijeta poklanjao.

Ja sam to osjetila i u srce svoj dio zakopala. I zavoljela te , čisto i iskreno; kako to djetinje srce može činiti.

Znam; tu istu veče sam te i zauvijek izgubila. Ona druga djevojčica  je u tvoje srce ušla, ne i u dušu ,to sam znala.

Iz srca se lako gubi, iz duše nikad. Srce zna izdati , duša nikad. Tako si me učio. Čitala sam i krala neke tvoje pjesme i misli, kad si drugim ”poslovima” zauzet bio.

Želio si sanjati svoju bajku i ja sam tvoju želju  poštovala.

U tvoj život , poslije đardina skršenih srdaca,  više nisam  dolazila.  Do onih dana kada ste me ti i Marija Magdalena Grdelinka usvojili. Godinama poslije kada ste me ti i Luce trebali .  Ah , narazumni smo bili. Godinama poslije smo pokušali oživjeti nešto što je bilo nemoguće vratiti. Naši vjetrovi bjehu zapreteni prohujalim lanjskim snjegovima.

Znam da si me volio najviše što si mogao, odmah iza svoga plavetnog  djeteta, Luce malene . Meni to dovoljno nije moglo biti. Patila sam onoliko koliko bih patila , da sam koji slučajem sa tobom ostala. Možda i malo manje jer sam troje djece rodila.Moje radosti i ljubavi.Život je često bio podnošljiv.

”Srećom” nisam tugovala dugo kao ti, već koju godinu manje, ali žešče. A onda je usud dodao bol do neba, zvijezda i maglica. Dijete nalik tebi,  ranu neprebolnu , Princa Malog majčinog, su na moje oči nestali.

Dogodilo se to što se dogodilo. Za neke stvari sam kriva, za većinu nisam. Ljudi zli  i neki pogrešni odabiri su krivi.

Ne tuguj Prinče ljubavi i dobrote; ovo nije došlo iznenada. Tako je moralo da bude.

Samo mi žao , koliko je u meni ljubavi bilo , a koliko malo su ljudi milodarja mojih uzeli. Ti si je htio primiti, ne dozvoliše nam.

I tebi sam se darovala i od tebe krala. Dosta si toga uzeo, kad si htio sve nisam mogle.A i suđeno nam nije bilo. Znam svileni srebreni šal, svjedoka naših noći  još uvijek čuvaš. I naše zabranjene jecaje i strasti  u noćima dugim listaš.

Ipak toliko toga je prelijepog i dosanjanog bilo. Joj , mili moj koliko smo znali šutjeti i srcima pričati.I bili sretni.Dovoljno da kasniji život  podnošljiviji bude.

Od trešanja onih i naših, besanih noći što su mrenju nalik bili,me zvijer ščepala i polako mi utrobu trgala. Prije godinu su mi je izvadili. Borila sam se koliko sam mogla, ali više nisam mogla izdžati. Rekli mi neću dugo i da će me sve više boljeti.

Bolove sam za živote sve pregrmila, nisam ih se bojala.Ne može me boljeti koliko ja mogu izdržati i podnijeti.Nisam htjela da me bolest izjede i nagrdi. I da na teret kćerki ili tebi budem.

Htjela sam da se sjećaš  nježne Marije Magdalene , one tvoje krotke Frke Frkice , one malene djevojčice ,  kako pleše i lebdi nad obroncima i baštama srećnih dana. Kako za svojim snovima, po poljima ljubičica leprša ka oblacima i iznad njih,i na tvojim skutima let završava, kao tvoje djetešce malo.

Jedini  moj , ljubavi moja

uvijek sam te voljela

Ti

oprosti mi

Hvala ti za ono što si mi dao i za ono što sam ti krala.

Zauvijek  tvoja  jedina   Marija Magdalena

 Dopisano

Ponekad mi na grob dođi , kćer mi povedi. Čitaj o nama, nebeskim plesačicama i jahačima, ljubavi, muzici i tvome i mome Gradi čednosti. Novi je vakat ,dijete skoro ništa ne zna,a treba unučadima mojim o svojoj majci pričati.

Ponekad je nazovi, provjeri da li je dobro. Jaka je kao ja i mnogo srećnija.Valjda joj  usud vraća ono što je meni oteo.

Ako želiš i bajke tvoje mi čitaj , neće me više boljeti.

****

Tu se jasno pismo završavalo, pa i ono u srcu mome  usnilo.

Ona i ova naša noć rastanka  je bila trptaj sna i ljubavi.

Dijete je samo to od života htjelo.

Ljubav i ništa više.

Sabah se stidljivo i tužno, nekako inatno, skoro veselo promalja i prepušta mjesto ezanu.

Ezan hiljadu i jedne džamije klizi i slijeva se od čaršije i mahala ka Bjelavama. Sve slavi usnulu ljepotu. Ezan tiho jeca i bruji.  To vjetrove ljubavi, milosti i oprosta nebu šalje.

Dunjaluk  osjeća da se nešto veliko događa.

Kad je ezan stao duboku ; bolnu tišinu i prazninu je dao. Razmaknu se put do zvijezda i maglica. Sve se oboji safirom, rubin sunce zaiskri, suze na oči navlači.

Odleti  grlica bijela sa rubin ogrlicom put vjenčanog prstena na vratu. Odleprša do neba, među zvijezde i maglice. Znam , tamo ćekaće me . Odleti i dio moje duše sa njom.

Neko mi šapće , ne tuguj Prinče Mali. Veseli se, evo živa sam i čekam te.

Uskoro eto i tebe meni, zaslužio si.

Tajac.Tišina.

Tišina i tajac.

Samo pitanja.

Kako, šta i zašto? To će poslije doći.

Na sahrani bili kćerka i ja.Tako željela.Sin nije mogao doći posla imao.Frka mu je oprostila.Majka je to, predobra.

Prelijep i sunčan je dan bio.

Na godišnjicu , kiša je lila ko iz kabla.Vjetar je žestoko gijukao i lomio granje. Kisnuo sam . Lice mi je ispirala kiše , koja se stapala sa vodopadom suza . Bio sam sam .

Nataša se iznenada prije nekoliko mjeseci pridružila neprežaljenoj majci Mariji.

I evo ih , jedna pored druge . Dva prelijepa , nevina  anđela . Mati i kći. Moja ljubav , moje djetešce i njeno djetešce.

Bjeli , glatki kamen sa njihovim imenima kiša stere i umiva.Znam da nisu tu, u zemlji mokroj i tavnoj. Njima je mjesto gore, u bjelini i plaveti sjajnoj. U hladovini gdje nema sunca žarkoga, ni tuge i boli ,gdje rajske rijeke vječno teku i sjaj Gospodnji obasjava njihova blažena lica .

I znaju koliko ih volim.

Amin Gospode.

Kraj