Eugèn Ionesco – Elegija za mala bića

Ovdje je nekada bio krevet
Djeteta koje bješe odnijeto
U kutiji za lutke
U park, zemlju i kamenje.

Od tada, u svom mračnom uglu
Olovni vojnici stoje nijemo
Skamenjeni pored truba
Misleći o bitkama
I zamišljenim pobjedama.

Ekspresni limeni voz
U maloj stanici od kartona
Zahrđao je od nostalgije
Dok u vagončiću
Spava putnik liliputanac.

Lagano, u krotkom obojenom drvenom konju,
Njegova misao hrže
I nijemo plače dvorska luda
Obezbojeni arlekin.