Zar ćemo morati da te utišamo, Bože
izraslina, Bože živoga cveta,
i da započnemo govoriti ne mračnoj
steni »ja jesam«, i da se složimo sa smrću
i na svaku grobnicu da upišemo jedinu
našu sigurnost: »thanatos athanatos«?
Bez imena koje bi podsećalo na snove
suze srdžbe ovog čovjeka
poražena još uvek otvorenim pitanjima?
Naš se dijalog mijenja; sada
besmisao postaje moguć. Tamo
preko raspušene magle, u stablima
budna je snaga lišća,
stvarna je reka koja pritiska obale.
Život nije san. Stvarni čovek
i plač njegov ljubomoran na tišinu.
Bože tišine, rastvori samoću.
Thanatos – grčki Bog smrti
Athanatos – grčki besmrtan