Autor
Hajro Šabanadžović
Listopad Savršen snježni dan
Zvjezdana raskoš
Cvijetna refleksija I Jesenji kovitlac
Cvijetni vodopad I i II
Nije sve tako crno
Suze majke duboke kao uzburkano more
Jesenja elegija Zavjesa od velova I
Refleksija zalazežeg sunca Bijela dama
Gle, ide lepa kao noć maja
zvezdanog neba i vedrih krila
sve najlepše od mraka i sjaja
u liku svom i oku ima,
umekšanom svetlošću Raja,
što od neba ga dan ne prima.
Tek senka jača s manje zraka –
i slabi slast neiskazanu
u talasu njenih uvojaka,
i blaga svetlost u vedrom danu,
gde ćuti misao slatka svaka
svu draž u čistoti razabranu.
S tog obraza i čela vedrog –
što tiha je, a reč ne gubi –
smešci zbore u boji nežnog,
da njenu prošlost blagost rubi,
da njen duh ne zna greha zemnog,
a srce njeno čisto ljubi.
Ne boj se života
Moja mala velika djevojčice
Hrabra si ti
Izborićeš se sa strahom od života
Samo zakorači preko ivice ambisa
koji ponoru duboke ljubavi vodi
moje ruke željne čekaće te
Ne boj se snova
ljepoto mirisna
Jaka si ti
izborićeš se ti sa avetima prošlosti
samo mi pruži ruku nježnu
i lepršavi tango za dvoje
plesaće stazom orošenih djevičanskih ljubičica
Lako tebi
ti se uvijek nekom vratis
i bez rijeci, i bez volje
niti da mu slazes bolje
da mu oci zatvoris
Lako tebi
sve ti zelim, sve ti dajem
srebren mjesec iznad vode
sto u nebo zorom ode
kada krenu vlakovi
Ref.
Idi, i ti s njima
idi nek te svatko ima
kad me vise ne volis
idi, putuj s njima
idi juznim gradovima
putuj dok ne ostaris
samo ostavi me ti
Kada krenu vlakovi
Lako tebi, srecu imas
na tom svijetu
ja ni sestre, niti brata
u samoci sto me hvata
kada krenu vlakovi
Ref. 2x
Memento rose – Lijepe li ste jedine ljubavi moje
Lijepe li ste mile moje
lijepe li ste jedine ljubavi moje
mirisi su vaši od đardina ruža
dobro li ste došle u snove moje
Svjetlucava li si Vranjanko jemenko moje čedo malo
skršeni cvijete moj
plavetnilo li si Sarajko
milo moje maleno
anđelu čuvaru moj
crvena li si Tuđinko
proljeće života moga
posijano dijete moje
Svjetlucava li si Vranjanko jemenko
moje čedo malo
skršeni cvijete moj
plavetnilo li si Sarajko
milo moje maleno
anđelu čuvaru moj
crvena li si Tuđinko
proljeće života moga
posijano dijete moje
Jemenko vranjanko lijepa li si
čedo milo nježna li si
dobrog bekrije ruža li si
u tugama tvojih sanja
ti Jemenko izgubljena
od ljubavi i čekanja
ljubav poklanjala
meni hudom al i krala
Prošlo je vrijeme pjevanja
malena moja Vranjanko
prošlo je vrijeme radovanja
ljubavi moja
došle su suzne kiše
u snijeg se pretvorile
u urlik tisuću pahulja bijelih
krik se tvoj pretvorio
Glas tvoj danas je tužan
srce ti je slomljeno
ja sam ti ga slomio
tvoj dragan nije tvoj
lažov jedan mili
nikako da ti dođe
samo ti je ljubav krao
svoju poklanjao
on je samo sen
što duša tvoja snije
on je samo kapljica
što sa šedrvana lije
Zašto će na odru tvome
bijelu grlicu da miluje
i tebe prekrasnu usnulu
u čelo u kosu da ljubi
u ulici skršenih srdašca
velove tuge razgrtati
tvoje slomljeno srce tražiti
snivati na ležaju belom
dodir tvoje nevinosti
u čelo u kosu da ljubi
Lijepa li si Sarajko
ženo stasita topla li si
moja mila malena
ti si ruža mirisna
što djetetu malom
svoju si ljubav dječiju
nevinošću darivala
u njegove snove umotavala
Glas tvoj je tužan
a srce slomljeno
Sarajko jedina moja
ja sama ga slomio
mali princ nije tvoj
lažov jedan mili
to je samo san
u tople kute tvoje
se utopa i spije
on je samo san
što u ustreptale grudi
se uranje i vrije
Prošlo je vrijeme muzike
moje čedo maleno
prošlo je vrijeme krajolika
Sarajko moja blagosti puna
došle su oluje strašne
u nestajanje sve pretvorile
glas tvoj grada čednostu vapaj
i tebe ljubavi moja
za tobom srce malo treperi i plače
za tugom i bolom neispjevanim
Na odru ljubavi
safir će grlicu da miluje
tebe predivnu
usne i oči da ljubi u kući ustreptalih srdaca
velove će lepršati
na ležaju plavom
tragati za za tvojim rukama
vrelima strasti
čelo u kosu da ljubi
Lijepa li si Tuđinko
ljubavi jedina moja
prelijepa li si
ružo rubin grlico ljubavi
prošlo je vrijeme nevinosti
a si poklanjala
ali i krala
prošlo je vrijeme maglica
milo moje
Tuđinko slomljenog srca
Došlo je vrijeme rastanka
u ljubav se pretočilo
pjevanje ljubavi od davnina
došlo je vrijeme ljubavi
u srcu neutješno iskri
to je samo san
malena ga moja snije
to je samo san
dosanjan djevojčici nije
Ljubavi tvojoj i mojoj
O puno tuge i snova ima
toliko daljine i čežnje
srce da umire svaki dan
Tuđinko idržali smo pet
mila decenija let
izdržaćemo još samo dan
tvoja će ruka biti u mojoj
a moja u tvojoj
i suza više neće biti
Ne verujem ti mili
ti vetru jedan dragi
što ljubav seješ
po ovom svetu
tri deteta
tri devojčice
tri svoja sna
tri Nevinosti ti dale
tebi što bežiš
u srcima drugih
samuješ i tuguješ
i nestašno luduješ
Na odru malog princa
Ona ga mazno miluje i ljubi
Za tri ljubavi
za tri grlice male
za tri ruže
za tri nevinosti
tri života poklonjena
srebrena plava i crvena
što tjeraju galebova krik
na peščanoj plaži sanja
srećna srdašca
tražiće memento rose
velova istkanih ljubavlju
duše Princa malog
što spije i sanja
Opet nestade
gde sada pobeže
nestaško mali
znam slutim očajavam
grlicama svojim dvema
u zagrljaj leprša
a ja snove isplakala
evo i mene za vama
mili naš dječače
ovog trena hitam
Malena moja,
sinoć sam imao osjećaj da se dobro zabavljaš.
Bio je blagi dan , orošen ljubavlju i milošću Božijom.
Vidim ti osmjeh čaroban, u njemu bih dušu svoju mogao kupati.
Bilo mi je veoma drago uroniti u te oči boje ljubavi.
Moram sam iskoristiti tvoje raspoloženje,
da od tebe saznam ponešto o nama.
Poslije kada si morala naglo otići,
da bi mi se sa ljepotom na usnama mogla vratiti,
palo mi je na pamet da se nastavim šaliti sa tobom, kao da si tu.
Pa sam zamišljao :
Gledaš me kao dijete jednim okom ,
a prelijepa si.
Uvijek neke kamenćiće u moje misli bacaš,
a prelijepa si u čednosti svojoj.
I kad apomsilim da me voliš,
ti mi iskreno, djetinje pokažeš jezik,
ja ozbiljni jarac se moram nasmijati
i pokloniti lizalo tvojoj savršenoj ljepoti.
I nekako mi sve liči na Mjesečevui bajku.
Kojoj pružih Ruku ljubavi,
da me pomiluje Pijete u oblacima,
koje biva mojom Bijelom damom,
zarobljena Mostom i izmaglicom,
ispod ljubavno Proljetnog vodopada
Kucnuo je cas istinu da cujem
volis li me jos sutra putujem
htela bih da znam sta me ovde ceka
ako ti se vratim iz daleka
Ref.
Zagrli sad me jako zagrli
kazi mi nesto lepo slazi mi
da jos ima me u srcu tvom
Zaplaci samo jako zaplaci
zaplaci ili bar odglumi mi
ti si jedini u srcu mom ostani
Samoca za mene za tebe sloboda
ivicom zivota moja dusa hoda
nasu tajnu nikom nemoj lako dati
u snovima meni bar ponekad svrati
Zagrli sad me jako zagrli
kazi mi nesto lepo slazi mi
da jos ima me u srcu tvom
Zaplaci samo jako zaplaci
zaplaci ili bar odglumi mi
ti si jedini u srcu mom ostani
Zagrli sad me jako zagrli
kazi mi nesto lepo slazi mi
da jos ima me u srcu tvom
Zaplaci samo jako zaplaci
zaplaci ili bar odglumi mi
ti si jedini u srcu mom ostani
Svaki čovjek je jedno stablo
Stabla i liče i ne liče
Koliko ljudi toliko stabala
I nježnih i grubih
I sva su nebom data i milovana
I sve je u korijenima
Koliko duboko dopremo u prošlost
iskon ljubavi i postanja
toliko je stablo sjajnije i jače
otpornije na sunovrate
atake vremena htjenja i oluja
Koliko ljubavlju dozvolimo drugima
da nam korijenje sasjeku
toliko je kletvi na njima
Ajde Jano kolo da igramo
ajde Jano, ajde duso
kolo da igramo
Ajde Jano konja da prodamo
ajde Jano, ajde duso
konja da prodamo
da prodamo, samo da igramo
da prodamo, Jano duso
samo da igramo
Ajde Jano kucu da prodamo
ajde Jano, ajde duso
kucu da prodamo
da prodamo, samo da igramo
da prodamo, Jano duso
samo da igramo
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je,
eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg…
Grešila sam priznajem,
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se kući.
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru.