Jednom kada prodje sve,
kad opet dodješ u moj dom…
Može tad biti sve kao pre,
al’ šta ćeš ti u srcu mom?
Jer nije srce prosjak star,
da voli te za dinar dva…
Hoće sve, da baš sve, kao pre,
jer šta je ljubav dobro zna…
Da, to baš dobro zna…
Pristaneš na muke sve,
jer duša više nema gde…
Svaku reč, ružnu reč, ja već znam,
često usne govore…
A ti mirno zaspaćeš,
jer znaš da uvek praštam ja…
Bilo kad, bilo gde, kose te,
pašće mi na jastuke…
Zbog njih sam kupov'o sne…
Ma nije srce verdustar
da vrti se za dinar dva…
Pesma ta dobro zna
da za nju to nije dobra muzika…
Jednom kada prodje sve,
o njoj ću opet pevat ja…
Neki mol biće lek za moj bol,
neka pesma prokleta,
prokleta i prelepa…
Jednom kada prodje sve…
Jednom kada prodje svi…
Jednom kada prodje sve…