Gradinar 7.
O majko,
knežević će proći jutros pokraj naših vrata –
otkud mogu da pazim na posao svoj?
Kaži mi kako da opletem vitice svoje;
Kaži mi kakve haljine da obučem?
Zašto me gledaš tako čudno, mati?
Znam dobro da neće pogledati ni jednom u moje prozore;
Znam, u magnovanju će iščeznuti ispred mojih očiju;
Samo će poslednji zvuk svirale
uzdišući dopreti do moje svirale.
Ali će mladi knežević proći ispred naših vrata,
i ja hoću da obučem što najlepše imam za taj čas.
O majko, mladi je knežević prošao pored naših vrata,
i jutarnje sunce obasja njegova kola.
Ja odvratih veo sa svoga lica
otkinuh ogrlicu od rubina sa svog vrata
i bacih mu je na put.
Zašto me gledaš tako čudno, mati?
Znam dobro da ogrlicu moju nije podigao;
Znam da su je točkovi smrvili
i ostavili crveni trag u prašini,
da niko ne zna šta je bio dar i kome je namenjen.