Znam da je kraj; al’ te ko san
s portretom nosim ja i sad:
Taj spomen bled na lepši dan
meni u duši vida jad.
I kad se novoj strasti dam
ne mogu biti bez sna tog.
Napušten hram je – ipak hram,
svrgnuti idol – ipak Bog.
Znam da je kraj; al’ te ko san
s portretom nosim ja i sad:
Taj spomen bled na lepši dan
meni u duši vida jad.
I kad se novoj strasti dam
ne mogu biti bez sna tog.
Napušten hram je – ipak hram,
svrgnuti idol – ipak Bog.