I
Nisam samozvanka – dolazim doma.
Nisam služavka – ne idem za hlebom.
Ja sam tvoja strast, tvoj nedeljni odmor,
tvoj sedmi dan, dvoje sedmo nebo.
Tamo na zemlji davahu mi groše,
njihove žrvnje oko vrata svih:
– Voljeni! Zar me ne pozna jošte?
Ja sam golubica tvoja – Psiha!
II
Evo ti, premili moj, evo rita!
To je nekada nežna plot bila.
Sve sam iznosila,
prnja sam sita,
ostaše jedino ova dva krila.
Odeni mi velebne svoje halje,
pomiluj i spasi.
A jadne istrulele tralje
– u riznicu saspi.
Čemu ta jedina suza?
Samo mi pogledu smeta.
U mom je ostala oku
od starih, prošlih leta.
Mnoge joj sestrice sjajne
tako zginuše redom,
zginuše u noć i vetar
s radosti mojom i bedom.
Zginuše kao i magla
i plave zvezdice tako,
uz koje sam radosno pev'o,
uz koje sam jadovno plak'o.
I ljubav, ah,
tako moju vjetar je sobom uzo!
daj se i ti rasplini,
stara, samotna suzo!
Dani.
Baš su krhki.
Prozračni i blagi.
Samo trepneš i nema ih .
Godinama , milenijima tako.
Ne m're ih se čovjek ni nauživati.
Što bi poete rekle:
Uživali ne uživali i vi ćete sa njima.
A žao nam .
Ne toliko dana , nego što će nas jednom pokupiti,
a nismo se baš nauživali.
Mislili smo ima vremena.
U prevodu:
Bilo bi dobro da se opustite,
usporite i svoj život i svaki poklonjeni dan.
Uživajte dok možete.Vremena nikad nema.