Daily Archives: 12. Jula 2023.

Dobro je ,ona mu jedina prava ljubav i blentavom životu bila. Normalno,poslije njega samog i one o kojoj nikad nije pričao. Čemu. Ništa se ne može vrnuti.  To je  skoro djetinja ljubav bila. Prvih jutroklik dana njegove mladosti. Onih nezgodnih dana , kada bi se i po blatu valjao samo da dokažeš koliko voliš.

I nije mu Ankica  srce slomila.Smrt One  mu je dušu zaledila i srce na ledene komadiće isjeckala.Mi mislimo da nije,ali nećemo sudije biti,nije naše da sudimo,prestali smo od one noći pamet prosipati.

On otišo u vojsku,u Šabac.Njemu drago srce mu ko tenećka.Međ’ Ibrine,međ’ naše, međ’ svoje ,međ cigane došo, one  čivijaše šabačke. Prije tog veselja , on tri godine Ankicu učio šta je sledovanje i fasung, capin i bosanski grb, jastuk i šilte . Domaću radinost i sitne vezove  joj u najljepšem svjetlu prikazivao, aman o svemu, onako svojski, mahalski, haman Bjelavski.

Ona pojma o tom svemu nije znala. Jako u Sarajevu došla. Otac vojno lice,kapetan iz onog pravog, a ne našeg latinluka. Naš se Latinluk  posevdisao, pa ga pravi nije begenisao.

Otišo Deba    u vojsku i ona ga prevarila.

Čekala bi ga ona,vjerna bi mu bila,ali čula prevario je sa nekom cigančicom,vatrom živom.Nije se Deba nikako mogao opravdati. Poslao nekom „drugu“  haber, kako se provodi i na sitnu knjigu sve stavio.Drug nedrug ispo ,  pokazo ćitab  Ankici, mislio se ovajdisati, znao kako je Ankica ljubomorna bila. Ona ni mukajet, nit komentarisala, nit haberliju pogledala.

Samo se okrenula , vrata mu ispred nosa heknula i u kuću ušla.

Danima i danima plakala,život na koncu nosila,zamalo izvisila.Ipak dijete u noj nije se dalo.Ne , nije trudna bila, što bi neki zluradi odmah pomislili. Bez obzira na nauk ona je devetnaestogodišnje  dijete bila.

Dobro razmislila i prevarila ga . Preporučeno mu pismo sa slikom poslala.Nikad više Debu ni čula ni vidjela, pisma njegova ljubavna u smeće bacala. Bolilo je srce, bolio je Deba , a    je navjerstvo je najviše zabolilo.

Na slici ona i novi zagonđija,neka hablečina vidi se.Podficirski sin.Natandario na se , šinjel očev. Jel’ to svoj klitorčić u vodnika samoproglasio, ne zna se.

Udala se Ankica vrlo brzo za njega.Nije to trajalo ni godinu dana. Džab’  džabe ti, nauk je nauk, ne m'reš  bez nauka.Razvela se i  nakon dvi-tri godine za pravog se udala,troje djece izrodila,sa ratom se iz Sarajeva iselila.

Mnogo se dobrih i nevinih ljudi za rata iselilo.Sve pamtimo. Glava boli, što kaže Mojsije.

Tuga je to. Rodiš se živiš, škole učiš, zaljubiš se, voliš ko konj, ovce te ko delfina vole.Ti uvijek u nekim svojim đulistanima  i stađunima, tisuć puta bolerao, balada, ktomu,  srce pjevalo slamalo i skršeno bilo. A opet od te  ljepote se umire, kontaš i ako rikneš  samo te odatle u đardinstan mogu prebaciti i sve opet ponoviti.

Jok ne dadoše maloumnici, velikog uma nikad nisu imali, ni nemali do vijeka.

Fijuu, njiha,gruha,beee.Donese nam rat genocidna Sanu sorta.Il’ nas nestaše il nas protjeraše ili pobiše. Malo dobrih i nevinih na dunjaluku osta.

Deba neosjetljiv kakav je bio, haber i sliku primio znanju.Ni jedne , kažu nije reko.Isti dan organizovao  feštu u šabačkoj jatagan mali,sa onom svojom cigančicom i njenim.

Tri dana ga nije bilo u kasarni.Biriko se sa garavušom ko da mu je poslijednja u životu.Cigančica samo cvrči: joj mamo mamice. Čitavu jatagan malu uzbunila i drugi se posla prihvatiše. Vrišti ulica Cicvarića uzduš i poprijeko. Ne m're Šabac spavati . Sve se živo pobunilo.

Došla narodska vlast u patrolnim da ispita bunu.Ne vrnuše se.

Vlast drugu patrolu.Ne vrenuše se .

Kad nesta i treća  patrola, poslaše vojsku.

Vojska se vrati zdrava i čitava.Podnijeli raport:

-Patrole se zapile i baildisale.Mislile se ovajditi.( U zagradi dodato:Jes ko da čigančice šljive plavce.).Nema nikakve bune,samo se ženski svijet pomamio i kuka i leleče :

-Joj,mamo mamice.Nema potrebe za uredovanjem

.

Četvrtog dana Deba ,vadi šlajpek ,izvlači sve penezi i reče svojoj garavuši:

-Kupi sebi neku veselu haljiku sa tisuću ruža,nek plešu sa tobom,mila. da te na me ,baluju bjelavskog  podsjećaju

-A što ćeš ti?Vidim da si mi svu gengu dao.

-Meni neće trebati.

Ni završio nije , namah ,  hek , bajonet u đigerica. Direkt. Po sred sride. Dobro mu došla đardinska praksa.

Bajonet je Deba u đigericu hekno, pa ga pricrvljio, kako je to on znao i govorio. Svojski . Ni jekno nije.Kažu carski rez na pogrešnom mjestu izveo. Jadnik, a ni trudan nije bio. Čak  mu ovaj puta nije palo na um da se prejede.

Kažu ni jekno nije. Samo je šapto:
Nek boli , samo nek boli…

Hoće on;dvoje se jednom našlo,pa se nije našlo.I ovo njegovo je tako bilo.Dvoje,jetra i  bajonet se jednom našlo,male se pricrvljili,pa se više nisu našli.

Valja ova Lenji? Volio Lenji pomalo rendeto Debu. A i Ciganima nije mane. Nije se Deba ni dušom rasto , oni mu zapjevaše.

Joj majko moja,bolji,kako to bolji,ajlele,ajlele,

Joj sele moja boli,kako silno bolji,ajlele,ajlele

Što je iz kasarnu nama moro doći,ajlele,ajlele

To su  prave jebade ciganske noći,ajlele,ajlele

Konji umorno stoje i neće da radu

Jerbo more ih žeđu i gladu

Djeca bele kokoši kradu

Debi nožekan za đigeru dadu

to je ciganska noć.

Hop,hop,hop

Šta mu bi kuku lele

I jopet ajlele,ajlele

I op,op,op ,hek-hek-hek

opalllaa. Heeek.

Otpjevaše cigani pjesmu do kraja.Ne metnuše mu zlatnike na oči. Kontaju ne bi ga izvadili kod lađara. Ovakve ne primaju ni sa vrećom dukata. Ko im kriv što naletiše na svoju ruku sa bajonetom. Jazuk bacat zlatnike. Žao im Debe ko da je njihov. Ipak zlatnici učiniše svoje i skontaše da nije njihov.