Autor
Hajro Šabanadžović
Zlo Jedro
Kosac Šta sad
Srebrenica 11 .7.1995. Tragovi
Zarovi Smrti Izvjesnost
Tmina vreba Beštije
Tama vreba Crvene hridine
Tamno nebo Eksplozija
Budućnost Nebo
Nestani zanavek lice bez tajne
Nebo je čistije od tvojih očiju
Evo velikog jezera DAN
Vrati se u srce mraka i blata
Dotičem najzad bistru vodu i divlji smeh postojanja
Odjekuje kao grom nad otvorenim krevetima
Sijedi galerista ćuri u plavetnu nevinost
Očekivano
Galerija je odavno zatvorila vrata
U ovo doba nema ni slučajnih prolaznika
Tišina vreba i samuje.
Jedini svjedoci zimske raskoši
hiljada pahulja bijelih
su tri klupe
tri fenjera
pet lipa
i umor
Galerija i slike se sklonile
malo poviše svjedoka
neodređena tišina
nedorečena praznina
sa nadolazećom pahuljama
i zavejanim prtinama
uskoro će dolepršati anđeli
i plesati oproštajni bolero
jednoj dobroti
Nathalie
en la distancia
tu recuerdo vive en mi
yo que fuí tu amor del alma
y a tu vida tanto dí.
Qué será de ti?
dónde estás? que ya
a mi atardecer
ya no has vuelto más
Quién te cuidará?
vivirá por ti
Quién te esperará?,
Nathalie.
Nathalie
ayer mi calma
hoy cansado
de vivir,
de vivir
sin la esperanza
de que vuelvas
junto a mi.
Qué será de ti?
dónde estás? que ya
el amanecer
no oye tu cantar
Qué será que a ti?
no te importa ya
que yo sufra así,
Nathalie.
Quién te cuidará?
vivirá por ti
Quién te esperará?,
Nathalie.
Qué será que a ti?
no te importa ya
que yo sufra así,
Nathalie, Nathalie, Nathalie.
Natali
Natali,
u daljini,
sjećanje na tebe živi u meni,
Volio sam te duboko
Poklonio toliko toga,
Šta se s tobom desilo?
Gde bi mogla biti?
Sad kad nisi sa mnom,
Ko će paziti na tebe?
Ko će živeti za tebe?
Ko će te čekati?
Natali,
Juče sam bio miran,
Danas sam umoran od življenja,
Bez ikakve nade,
Da ćeš mi se ikad vratiti,
Šta se s tobom moglo desiti?
Gde bi mogla biti?
Sad kad više moju pesmu ne čuješ,
Šta će biti?
Kako to da te nije briga što patim?
Ko će paziti na tebe?
Ko će živeti za tebe?
Ko će te čekati?
Natali,
Kako to da te nije briga što patim?
Natali , Natali , Natali
.
Juli je sedmi mjesec godine po gregorijanskom kalendaru. On ima 31 dan.
Juli je nazvan po rimskom vladaru Gaju Juliju Cezaru.
Srpanj je slavenski naziv koji je dobro sačuvan u bosanskom jeziku.
Nazvan je po srpu kojeg su koristile žetelice za žanjanje žita.
A 2.Jula / Srpnja u ponoć u onom 00 00 vremenu ,
u onom trenu , godina se polovi na dva dijela, koja imaju 193 i 182 dana.
Neki bi rekli nije nam tačna računica.
A pa hajte vi tačno na polovinu isječite štrucu hljeba.
Što bi poeta rekel:
Milina je
Lipo mi je
U prevodu :
Ne da mi se iz sna budit
Ljubim je zauvik
La vita è bella
Srebreničko krvavo more
Nevinost i krv
Krvavi premenovi nad Drinom
Duša jeca
Bol ubijenog djeteta
Čujete li krikove, ovi krici užasa
dolaze iz jedne zemlje masakrirane i mučene
lišene svojih prava zbog jednostavne riječi
LA ILAHA IL ALLAH
Bez milosti ,oni ruše naša naselja, muče našu djecu
pale naše džamije bez ikakvog razloga ,
bez milosti samo zato što si
MUSLIMAN
Oohh krikovi Bosne , oohh krikovi Bosne , oohh krikovi Bosne
Ovo je priča o jednom masakriranom narodu
oh vi braćo koja se borite ne gubite nadu
Doći će dan , Sudnji dan
gdje će se pokazati Allahova pravda
Oohh vi muslimani,
ne zaboravite ih , nemojte ih zanemariti
učinite nešto za njih jer Bog vas vidi
On će vam suditi za ovaj zločin
Oohh krikovi Bosne , oohh krikovi Bosne , oohh krikovi Bosne
Oni ih muče,ubijaju našu djecu,siluju naše sestre
Bez sažaljanje , bez osjećanja,bez ikakvog razloga,
bez ikakave milosti zato što si
MUSLIMAN
Čujete li krikove,ovi krici užasa
dolaze iz jedne zemlje masakrirane i mučene
Lišene svojih prava zbog jednostavne riječi
LA ILAHA IL ALLAH
Oohh krikovi Bosne , oohh krikovi Bosne , oohh krikovi Bosne
Ovo je priča jednog masakriranog naroda
Oohh krikovi Bosne , oohh krikovi Bosne , oohh krikovi Bosne
Ovo je priča jednog masakriranog naroda
Narodu se mrtvo-hladno , nadobudno i arogantno nudi odlučivanju o pokolju 5.000 nevinih sugrađana , iz redova vlastitog naroda , radi fildđan džamahirije zacrtane Islamskom deklaracijom.
Koje li umobolnosti.
Dvije godine poslije 11.7.1995. desio se genocidni pokolj 10 . 000 djece . žena i muškaraca Srebrenice.
Nemamo riječi.
I nebo nijemi
Imamo samo jedno pitanje:
Tko je prodao Srebrenicu i 10.000 Srebreničana ?
Šta vi mislite?
Osnovno pravilo :
– Nemate pravo dva puta pogađati !
Dobro je ,ona mu jedina prava ljubav i blentavom životu bila. Normalno,poslije njega samog i one o kojoj nikad nije pričao. Čemu. Ništa se ne može vrnuti. To je skoro djetinja ljubav bila. Prvih jutroklik dana njegove mladosti. Onih nezgodnih dana , kada bi se i po blatu valjao samo da dokažeš koliko voliš.
I nije mu Ankica srce slomila.Smrt One mu je dušu zaledila i srce na ledene komadiće isjeckala.Mi mislimo da nije,ali nećemo sudije biti,nije naše da sudimo,prestali smo od one noći pamet prosipati.
On otišo u vojsku,u Šabac.Njemu drago srce mu ko tenećka.Međ’ Ibrine,međ’ naše, međ’ svoje ,međ cigane došo, one čivijaše šabačke. Prije tog veselja , on tri godine Ankicu učio šta je sledovanje i fasung, capin i bosanski grb, jastuk i šilte . Domaću radinost i sitne vezove joj u najljepšem svjetlu prikazivao, aman o svemu, onako svojski, mahalski, haman Bjelavski.
Ona pojma o tom svemu nije znala. Jako u Sarajevu došla. Otac vojno lice,kapetan iz onog pravog, a ne našeg latinluka. Naš se Latinluk posevdisao, pa ga pravi nije begenisao.
Otišo Deba u vojsku i ona ga prevarila.
Čekala bi ga ona,vjerna bi mu bila,ali čula prevario je sa nekom cigančicom,vatrom živom.Nije se Deba nikako mogao opravdati. Poslao nekom „drugu“ haber, kako se provodi i na sitnu knjigu sve stavio.Drug nedrug ispo , pokazo ćitab Ankici, mislio se ovajdisati, znao kako je Ankica ljubomorna bila. Ona ni mukajet, nit komentarisala, nit haberliju pogledala.
Samo se okrenula , vrata mu ispred nosa heknula i u kuću ušla.
Danima i danima plakala,život na koncu nosila,zamalo izvisila.Ipak dijete u noj nije se dalo.Ne , nije trudna bila, što bi neki zluradi odmah pomislili. Bez obzira na nauk ona je devetnaestogodišnje dijete bila.
Dobro razmislila i prevarila ga . Preporučeno mu pismo sa slikom poslala.Nikad više Debu ni čula ni vidjela, pisma njegova ljubavna u smeće bacala. Bolilo je srce, bolio je Deba , a je navjerstvo je najviše zabolilo.
Na slici ona i novi zagonđija,neka hablečina vidi se.Podficirski sin.Natandario na se , šinjel očev. Jel’ to svoj klitorčić u vodnika samoproglasio, ne zna se.
Udala se Ankica vrlo brzo za njega.Nije to trajalo ni godinu dana. Džab’ džabe ti, nauk je nauk, ne m'reš bez nauka.Razvela se i nakon dvi-tri godine za pravog se udala,troje djece izrodila,sa ratom se iz Sarajeva iselila.
Mnogo se dobrih i nevinih ljudi za rata iselilo.Sve pamtimo. Glava boli, što kaže Mojsije.
Tuga je to. Rodiš se živiš, škole učiš, zaljubiš se, voliš ko konj, ovce te ko delfina vole.Ti uvijek u nekim svojim đulistanima i stađunima, tisuć puta bolerao, balada, ktomu, srce pjevalo slamalo i skršeno bilo. A opet od te ljepote se umire, kontaš i ako rikneš samo te odatle u đardinstan mogu prebaciti i sve opet ponoviti.
Jok ne dadoše maloumnici, velikog uma nikad nisu imali, ni nemali do vijeka.
Fijuu, njiha,gruha,beee.Donese nam rat genocidna Sanu sorta.Il’ nas nestaše il nas protjeraše ili pobiše. Malo dobrih i nevinih na dunjaluku osta.
Deba neosjetljiv kakav je bio, haber i sliku primio znanju.Ni jedne , kažu nije reko.Isti dan organizovao feštu u šabačkoj jatagan mali,sa onom svojom cigančicom i njenim.
Tri dana ga nije bilo u kasarni.Biriko se sa garavušom ko da mu je poslijednja u životu.Cigančica samo cvrči: joj mamo mamice. Čitavu jatagan malu uzbunila i drugi se posla prihvatiše. Vrišti ulica Cicvarića uzduš i poprijeko. Ne m're Šabac spavati . Sve se živo pobunilo.
Došla narodska vlast u patrolnim da ispita bunu.Ne vrnuše se.
Vlast drugu patrolu.Ne vrenuše se .
Kad nesta i treća patrola, poslaše vojsku.
Vojska se vrati zdrava i čitava.Podnijeli raport:
-Patrole se zapile i baildisale.Mislile se ovajditi.( U zagradi dodato:Jes ko da čigančice šljive plavce.).Nema nikakve bune,samo se ženski svijet pomamio i kuka i leleče :
-Joj,mamo mamice.Nema potrebe za uredovanjem
.
Četvrtog dana Deba ,vadi šlajpek ,izvlači sve penezi i reče svojoj garavuši:
-Kupi sebi neku veselu haljiku sa tisuću ruža,nek plešu sa tobom,mila. da te na me ,baluju bjelavskog podsjećaju
-A što ćeš ti?Vidim da si mi svu gengu dao.
-Meni neće trebati.
Ni završio nije , namah , hek , bajonet u đigerica. Direkt. Po sred sride. Dobro mu došla đardinska praksa.
Bajonet je Deba u đigericu hekno, pa ga pricrvljio, kako je to on znao i govorio. Svojski . Ni jekno nije.Kažu carski rez na pogrešnom mjestu izveo. Jadnik, a ni trudan nije bio. Čak mu ovaj puta nije palo na um da se prejede.
Kažu ni jekno nije. Samo je šapto:
Nek boli , samo nek boli…
Hoće on;dvoje se jednom našlo,pa se nije našlo.I ovo njegovo je tako bilo.Dvoje,jetra i bajonet se jednom našlo,male se pricrvljili,pa se više nisu našli.
Valja ova Lenji? Volio Lenji pomalo rendeto Debu. A i Ciganima nije mane. Nije se Deba ni dušom rasto , oni mu zapjevaše.
Joj majko moja,bolji,kako to bolji,ajlele,ajlele,
Joj sele moja boli,kako silno bolji,ajlele,ajlele
Što je iz kasarnu nama moro doći,ajlele,ajlele
To su prave jebade ciganske noći,ajlele,ajlele
Konji umorno stoje i neće da radu
Jerbo more ih žeđu i gladu
Djeca bele kokoši kradu
Debi nožekan za đigeru dadu
to je ciganska noć.
Hop,hop,hop
Šta mu bi kuku lele
I jopet ajlele,ajlele
I op,op,op ,hek-hek-hek
opalllaa. Heeek.
Otpjevaše cigani pjesmu do kraja.Ne metnuše mu zlatnike na oči. Kontaju ne bi ga izvadili kod lađara. Ovakve ne primaju ni sa vrećom dukata. Ko im kriv što naletiše na svoju ruku sa bajonetom. Jazuk bacat zlatnike. Žao im Debe ko da je njihov. Ipak zlatnici učiniše svoje i skontaše da nije njihov.
Izrodi abortusa tama
zla klica monstruma
mutna i prljava
ta ružna krvava
mučka zla tri prsta
srbalji u ime krsta
mučki ubijali
na kolac nabijali
Modro zelenu
rijeku okamenjenu
Srebrenu bajku
pospanost nevinu
oskrnavljenu
od nebesa poklonjenu
tišinom opkoljenu
u proljeće
početkom ljeta
pospanost nevinu
kao staricu neku
Il’ Modru rijeku
zavijala
al’ i klala
u krvave odore crne
posnu
duša od bola trne
rosnu
u vječnost slala
Bosnu
al’ se ona nije dala
Zemlje Božje Milosti
A’ se ona zvala
milozvučni Davidov ezan
sa vrhova hiljadu bregova
danas
odzvanja dolinom Čednosti
da slavi svog Gospodara
U pomen Miloradu Dodiku , odnosno mi mu parastos*iramo .
Zaslužio je . Što jes’ , onda jes’ !
Dan za danom – Serijal naših zapisa iskantanih tokom godina.
Uvijek aktuelno
Iz Arhiva
ONI NAMA, MI NJIMA
” Biseri” pijačarske fukare
oliti ,
punoglavci Dodikovog umnog plićaka
Marfijev zakon:
Pijačar jednom , nepismeni pijačar uvijek.
Ako se mali um fukare , bilo kog profila , bavi pameću, svakim istupom se plitkoća velikog uma graniči sa maloumnošću. Tada se rađaju misli srazmejrne moždanoj masi punoglavaca.
Danas nismo spremni ( u ovom tekstu ) upotrijebiti riječ fukara samo zbod poštenih pijačara.
Dvojica maskiranih u šumi pale srpsku zastavu.
Nismo im vidjeli lice. Nismo prepoznali krajolik.
Nama su rekli da smo sami granatirali Markale.
Pitanje:
Kako bilo ko može tvrditi ko je palio zastave?
Samo plitki umovi sa kupljenim diplomama to mogu tvrditi.
Mi nismo kao pijačarski nerazam , koji ne može razlučiti vidljivo od
od zamišljenog. Nije kriv strabizam. Več pijačarska pljačkaška navika.
Zakidanje na vagi.
Nećemo ni insinuirati ko je ( ko su ) naručioci.
Nije naše da važemo. Pijačarske fukare je.
Naše je um stavimo u funkciju riječi.
Nije naše da varamo svijet. To sdu posla pijačarske bagre.
O konkretnoj paljevini , mi niošta ne znamo.
Nane nam naše.
Što raste u bašćama.
Uputićemo vas na Dodika, Dacića, Vučića i ostale ublehe koji sve znaju.
Neka vam oni kažu.
Kraj I dijela
II Dio u 19 h.