Marina Cvjetajeva – Psiha

Psiha

I

Nisam samozvanka – dolazim doma.

Nisam služavka – ne idem za hlebom.

Ja sam tvoja strast, tvoj nedeljni odmor,

tvoj sedmi dan, dvoje sedmo nebo.





Tamo na zemlji davahu mi groše,

njihove žrvnje oko vrata svih:

– Voljeni! Zar me ne pozna jošte?

Ja sam golubica tvoja – Psiha!

II

Evo ti, premili moj, evo rita!

To je nekada nežna plot bila.

Sve sam iznosila,

prnja sam sita,

ostaše jedino ova dva krila.





Odeni mi velebne svoje halje,

pomiluj i spasi.

A jadne istrulele tralje

– u riznicu saspi.

Bookmark the permalink.

Komentariši