Tagore – Moj Dom Na Ulici Prema Trgu

Gradinar 4.

Ah, zašto sagradiše dom moj na ulici prema trgu?

Oni pristaju sa svojim natovarenim barkama kod mojih drveta.

Dolaze i odlaze i putuju kako im drago.

Ja sedim i gledam, a život mi izmiče.

Oterati ih ne mogu. I tako dani prolaze.

Noću i danju odjekuju njihovi koraci pred mojim vratima.





Uzalud vičem: “Ne poznajem vas.”

U jednima osećaju poznanike moji prsti, u drugima moje nozdrve;

Čini mi se da ih krv u mojim žilama poznaje,

a mnogi su opet poznati snovima mojim.

Ne mogu da ih oteram. Vičem ih i govorim:

“Neka ude u dom moj kome je god drago. Da, udite!”

U zoru odjekuju zvona na hramu.

Oni dolaze sa kotaricama u rukama.

Noge su im rumene kao ruže.

Rana svetlost sutona počiva na licima njihovim.





Da ih oteram ne mogu. Vičem ih i govorim:

“Uđite u vrt moj da berete cveće. Hodite!”

U podne odjekuje goč na dvorskoj kapiji.

Ne znam zašto oni ostavljaju svoj posao

i zastaju pored moje ograde.

Bookmark the permalink.

Komentariši