I dalje teku rajski dani
suncem ljubavi obasjani
a za čaroliju malo treba
sneno dijete i parče neba
Šta će ti više
tuga se briše
čaroliju na grudi stavi
sunčica sija ludoj glavi
Ne treba ti ni stih ni rima
snove želiš poklanjati svima
znaš čari svake jeseni
nalik su čarobnoj ženi
Dobrotu svoju u duši nosi
djevičansku ružu u kosi
u očima slutim bola mnogo
d'bro nema što ne bih mogo
Dodirom blagim brisati tugu
Ljubiti kao ni jednu drugu
možda i mangup sneni biti
na glavi dubit bol izbrisati
ponekad mi stih nestašan,
šta ću na tvoje oči bojazan
želji tvojih rućica slabašan
kako odolit ovako vremešan
Nemam ni opravdanja
bez imalo vrdanja
priznajem kriv sam
utješen nije to san
Nemam ni kapce dodat
đe'š ba ljepoti odolit
nisam lud nimalo hud
volim i kad nemam kud
**
Dopisano
Oprosti Malena jube jedina
Kren'o me stih, malo i rima.
Znaš ne m'rem tada udunut’.
Pa k'o velim lupaj blento,
zaljubljeni konju konjski,
dobrota će ti oprostiti.
Valjda će reći,
-Dobro,d'bro
ili samo
-Ja došla!
Ugodan dan.
Odmaraj i uživaj.
Molim te.
Greška u jedno slovu?
Tko da zna?