Desanka Maksimovic – Po rastanku

 

Reci mi sad, kada vec proslo je sve:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi, –
reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dani koji nekad bise
dusa ti samo, kad me vidis, seca –
reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vise
tebe volela?

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tise:
vec manje volim, a znam vise
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa rec i dve.

I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno receni’
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko:
da sve sto si mi ikada rek'o,
bila je laz.

Pročitajte više…

Marina Cvjetajeva – Židovima

 

Tko nije gazio ili zalijevao,
Jasenova cvijeta i lista!
Jedino što je odolijevalo
Vremenima nakon Krista:

Izraele! Sada drugo predstoji
Kraljevstvo tvoje. Baš svi novci
Plaćeni su krvlju: Heroji!
Izdajice! Proroci! Trgovci!

U svakom, kad uz svjetlost ugarka
Zlatnike broji iz ruke,
Isus jasnije govori nego kod Marka,
Mateja, Ivana i Luke.

Od jednoga do drugog kraja zemlje
Svud su raspela ista.
S posljednjim tvojim sinom, Izraele,
Zauvijek ćemo sahraniti Krista!

13. listopada 1916.

*










												

Paul Celan – Cvijet

 

Kamen.
Kamen u zraku, njega sam slijedio.
Tvoje oko, slijepo kao kamen.

Bili smo
ruke,
iscrpli smo do dna pomrčinu, našli smo
riječ, što podigla se s ljetom:
cvijet.

Cvijet – slijepa riječ.
Tvoje oko i moje oko:
brinu se
za vodu.

Rast.
Stijenka srca oko stijenke srca
dolistava.

Još riječ, poput ove, i tučak
se njišu u slobodi.

 














												

Sophia de Mello Breyner – Da bih s tobom prošla

 

Da bih s tobom prošla pustopoljine ovog svijeta
Da bismo se zajedno suprostavili užasnoj smrti
Da bih vidjela istinu da bih izgubila strah
Pošla sam uporedo s tvojim koracima

Zbog tebe ostavih svoje carstvo svoju tajnu
Svoju brzu noć svoju tišinu
Svoj biser okrugli i njegovu bjelinu
Svoje ogledalo svoj život svoju sliku
I napustih đardine raja

Tako bijah na svijetu bez velova krutog dana
Bez ogledala vidjeh da sam naga
A pustinja je zvala vrijeme

Zbog toga si me svojim dodirima odjenuo
I naučih živjeti snagom vjetru.














												

Puškin – Zimsko jutro

 

 

 

Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,

A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,

I sniski, trščani krov, u daljini gube se brezi

I kruže vidokrug tavni.

 

U selu vlada mir. Još niko ustao nije,

A budan petao već, živosno lupnuvši krilom,

Pozdravlja zimski dan i zvučnim remeti glasom

Taj mir u času milom.

 

Il’ kadkad samo tek zviždanje jasno se čuje

I težak, promuko glas. To lovac prolazi selom,

I brže mameći pse, poguren u polje žuri,

Pokriven koprenom belom.

 

Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase

A sveži, jutarnji dah, preleće doline mirne,

I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom

U gole grančice dirne…

 

 






												

VERA – ENVERA PRIMOŽIĆ – KRIVA SAM I KAD PRAŠTAŠ

 

Kriva sam i kad praštaš
i kad oprost tražim

Pred tobom se ne umem
prometnut u tišinu
a ipak, od svih tiše
govorim da te ljubim

Od svih najviše ličim
na zmijoliku tajnu
i varku koja boli

Od svih koji te prate
moj korak poslednji je

Iza mene niko
niko da bude svedok
da jesam koračala

Ispred mene niko
niko da doseti se
da ću na tvome pragu
u vremenu bez rampi
stajati kad svi prođu

A sad, sad sam samo
potvrda koju nemaš
možda zaista grešna
što te branila nisam
što ne znam da te branim
od vala i od ruku
čija obala jesi

 
 





												

Praznična godina i molitva / Igrokaz na dan 13. Septembar/Rujan

Danas je Srijeda 13. Septembar/Rujan, 20213 slavljeničke godine.

255. dan godine. Do kraja godine ostalo je još 110  dana.

Nemojte se namah ljutiti.

 

Nama je svaka godina slavljenička. Uvijek ima razloga za slavlje .

Dovoljno je da postojimo, i Zemlja i mi, i slavimo ime Gospodnje.

 

Uskoro će dijelu našeg pučanstva  blagdan.

Ugodni im praznici i njihovim komšijama.

Praznici se u Bosni odvajkada slave zajednički.

Neki maloumnici su htjeli da to unište.

E pa neće moći!

Ne znaju na koga su se namjerili.

Na Bosnu zemlju Božije milosti. A ona u svojoj milosti , snenosti i dobroti ima moćnog zaštitnika.

Boga sveopćeg dobročinitelja milostivog.

Silnoga i Moćnoga.

Zato radujte se i slavite Božije blagodati.

Svako dan je Božijom ljubavlju  milošću stvoren radi vas i radovanja.

 

Što bi poete rekle:

 

Samo je jedno Biće  uzvišeno i dostojno moilitve.

 

U prevodu:

Kleknite i molite se griješnici , odmah.