Kriva sam i kad praštaš
i kad oprost tražim
Pred tobom se ne umem
prometnut u tišinu
a ipak, od svih tiše
govorim da te ljubim
Od svih najviše ličim
na zmijoliku tajnu
i varku koja boli
Od svih koji te prate
moj korak poslednji je
Iza mene niko
niko da bude svedok
da jesam koračala
Ispred mene niko
niko da doseti se
da ću na tvome pragu
u vremenu bez rampi
stajati kad svi prođu
A sad, sad sam samo
potvrda koju nemaš
možda zaista grešna
što te branila nisam
što ne znam da te branim
od vala i od ruku
čija obala jesi