Nemirno žensko srce uzleprša se zorom
Kao samotna ptica što nema mira pod krovom.
Na valu odjeka koje naziva domom,
Luta nad životnim kulama i rovom.
Žensko srce sleće u tuđ kavez, sa mrakom,
Pa se tu trudi da zbriše san svoj lakom,
Svoj san o zvezdama što mu obasjava dane,
Dok lupa, lupa, lupa o šipke što ga brane.