Ti me ne voliš i ne želiš, zar
lijep nimalo nisam , malena?
Ne gledajući , od strasti u žar,
na rame mi je tvoja ruka pala.
Sa keženjem,mlada osjećajnim,
ja s tobom nisma ni nježan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve do sad ruke,usne dao?
Znam, oni su prošli kao sanke, malena,
ne dodirnuvši tvoj oganj u snima.
Na koljenima mnogima si bila,
a sada,evo,sjediš na mojim.
Neka ti oči trepavica rubi,
mela ti u misli dođe drugi neko
.
Ta i ja te baš jako ljubim
tonuć u nešto drago i daleko.
Ovu vatru szdbinom očajno
ne zobi,veza lakoumna to je.
Kao što smo se susreli slučajno,
rastaćemo se uz smešak nas dvoje.
Svojim putem otići ćeš u smiraj
da prokockaš dane i plač novi.
Neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.
U ćorsokaku sa drugim ćeš se naći
o ljubavi brbljajući bez svesti.
Tada ću možda u šetnju izaći
i sa tobom ponovo se sresti.
Bliže pleća okrenuvši drugom
i malo se pognuv ne misleći:
“Dobro veče” , reći ćeš mi sa tugom.
“Dobro veče, is” i ja ću reći.
I ništa neće duđu da zanjiše.
Nit u drhtanje može da je svali.
Ko je ljubio,taj ne ljubi više.
Izgorelog niko da zapali.