U srcu, ko u ogledalu, senka,

Teško mi samoj – i s ljudima…

Lagano mi tone dan u san

od četiri – do sedam.

Ljudima da idem, ne vredi– varaju.

U sumrak svi su okrutni.

Suze se same slivaju.

Prsti stežu šalčić zgužvani.

Uvredi me – praštam,

al da me stišaš ne dam!-

Beskrajno se u tugu potapam

od četiri – do sedam.