Salvatore Quasimodo – Anđeo

Spava anđeo
na ružama od lahora, blistav,
na boku,
u hladovini skuta
lepe skrštene ruke.

Moj glas ga budi
i smeši mi se,
posut peludom
obraz što počivaše.

Peva: obuzima mi srce,
Neprozirno nebo zore.
Anđeo je moj;
ja ga imam: smrznutog.