Cveće zla XLI

Kad jutros, jedva krijući zlobu

i u klopku me navodeći,

Demon u moju uđe sobu,

upita: “Da li mi možeš reći

šta je od sviju lepih stvari

kojim je oko zasenjeno,

od crnih il’ rumenih čari

što čine ljupko telo njeno,

najslađe?“ – Ali duša reče

Gnusniku: “Svaki deo greje

isto, iz svakog melem teče

i podjednako drago sve je.“

Ne znam kad me očarava,

šta posebno me tu privlači.

Ona me kao noć stišava

i kao Osvit na me zrači;

I saglasje je preveliko

što njenim lepim telom vlada

da obujmiti može iko

sve sastojke tog divnog sklada.

Preobražaj me tajni pleni,

sva čula se u jedno sliše!

Muzika struji dahom njenim,

kao što njezin glas miriše!