Cveće zla XXXV
Ratnik na ratnika jurnu u jarosti;
Sevnuše mačevi kroz vazduh pun graje.
Ta buka i dreka behu krik mladosti
koja se žestokoj ljubavi predaje.
Slomi se oružje! Ko što se, o dete,
skrši naša mladost! Al poraze njene
sad nokti i zubi hteli bi da svete.
– O, besna su srca ljubavi ranjene!
Tu, gde ris i tigar kruže, u tu crnu
jamu, hrvući se, borci popadaše,
tu će koža da im procveta na trnu.
– Pakao proguta prijatelje naše!
Amazonko, i mi hajmo s njima, neka
plamen naše mržnje potraje doveka!