Sinoć šetah trgom oružja
lagano usporeno
kao korakom tanga
a snima pleše
zastadoh na pola puta
jako mi se prisnilo
uđoh u dva svijeta
soba pet stotina jedanaest
čudno pomislim
zdanje je boje moje Modre rijeke
a samo četiri sprata ima
premalo za moj san
zato sam izmislio broj za sprat više
đardin u kome se tango pleše
to je već znak mila
da moje srce
kao zvona za tobom zvone
ne volim mojitu i daiquiri
ostavljam ih prošlosti
tebi od srca spravljam đin tonik
u čaši od kristala jantara i žada
ja ću kurvoazije
žestok i bolan nalik mom životu
dok čekam tebe
u zagrljaju tuđe žene
uvijek sanjam tango