Pijemo pehar sav svoj vek
s mrenama preko žene,
dok suze naše, pale tek,
sred pozlate se pene.
A kada nam, u smrtni čas,
s očiju spadne mrena,
tad sve što plenilo je nas
nestane istog trena.
I vidimo, kad dođe dan,
da prazna je ta čaša,
da piće iz nje, beše – san,
i ona sama – nije naša.