Dušom devojčica
tek otkrivena žena
snagu crpi
mojih grudi
rastrzana nemirom
pogleda zaljubljenog
uprtog u daljinu čežnje
što mami i zove
ne želi da povrijedi
sputava se da kaže
poklanjam ti ljubav
ovih par dana
prijateljstvo za uvek
mili moj
sa tragovima kiše
Sebično muški
ne olakšavam
pričam joj o svemu
o vojvotkinji od Albe
meštru Goji
ona se smeje
zna da volim nju
vojvotkinju ljubavi
ženu moju
plašim je impresionizmom
sve je privid
razigrana svetlost
šarenih boja ljubavi
tišina i sni
Kažem mila moja
rođena u srcu
to su samo trikovi
kojom ljubav opstaje
i kad je ubijena
ona se mazi
ona je leptir
kapljica
nestašna i iskričava
dugi nalik
ta žena moja
tišina i sni
daruje telo sasvim iskreno
vrelo i uzdrhtalo
devičanskim ljubičicama nalik
nežno mirisavo
Dete
zarobljeno u telu žene
nju će više boleti
odlazak njen
ili rastanak naš
sve jedno je
suze svoje kriju
žena moja
tišina i sni
radošću naziva
moje veselo srce
bol njena ne razumeje
ne shvata
sin ponoći
božica zore
kap rose na mom dlanu
nikako ne stoji
nesklad u zapisima
svetlost mrak ubija
mrak od svetlosti
svoju ljubav doji
tragom labuđeg poja