Znaš, bilo je mnogo dobro.
Bilo je, bolje nego bilo šta.
Bilo je, kao nešto,
što možemo da podignemo,
držimo, gledamo i
onda se smejemo,
zbog toga.
Bili smo na Mesecu.
Bili smo u Mesecu,
imali smo ga.
Bili smo u vrtu,
bili smo u beskrajnom ponoru.
Nigde nema takvog mesta.
Bilo je duboko,
i svetlo,
i visoko.
Primaklo se tako blizu ludila,
smejali smo se bezumno.
Tvoj smeh i moj.
Pamtim kad su tvoje oči,
glasno rekle volim,
sada, dok se ovi zidovi,
tako nečujno ljuljaju.