Ljermontov – GOSPOĐICI . .

Lepotom ti me ne privlači!
Moj duh se gasi i stari.
Ah! mnogo leta pogled jači
Već umom mojim gospodari! …
Zbog njega svet sav zaboravih,
Za onaj tren nezaboravni;
I sad sam kao prosjak pravi,
Usamljen lutam, tuđin davni.
Ko putnik kad u noći mrkloj
Ugleda oganj gde se vije,
Pojuri za njim… segne rukom
I – svrši usred provalije! …
Bookmark the permalink.

Komentariši