Hoću da znam
Samo jedno
Znaš kako to izgleda
Dok gledam
kristalni mesec, crvenu grančicu
klice jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
vatre neopipljiv pepeo
ili izborano telo oborenog stabla
sve me vodi tebi
kao da je sve što postoji,
miris, svetlost, metali
poput lađica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.
E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.
Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer sam te već zaboravio.
Ako smatraš dugim i ludim
Vetrove velova
što prolaze kroz moj život
i odlučiš
da me napustiš na obali
srca u kome imam korjenje
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korjenje
u potrazi za drugim tlom.
Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da budeš moja sudbina
s neumoljivim žarom,
ako se svakoga dana uznese
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o mila
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni sve je neugašeno ništa zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.