Danas je petak 2.Septembar / Rujan nasušne 2023. godine
244 dana je već odlepršalo. Skoro neprimjetno . Narednih 121 se šteli na isti put. Današnji blista i muči.Nije mu lako . On je upisan među odlazećih danima.
Svi dani su prepijepi i stvoreni za življenje. A bome i za umiranje
Mnogi insani ih neki ne shvataju i ne vide tako. Mnogi im se pridruže u nestajanju. Dani ih zvaraju, ali se uvijek vrate
Šta biva sa insanima.
Pravi socijalizam ili kominiuzam?
Svakome po zasluzi. Nema tu cile mile.
I jop nešto !
Ljudi se bune jer misle da je odabir putnika sa ovog dunjaluka na druge, nasumičan, haotičan.
Malo sutra.
Neko nije dostojan ovozemaljskog života i treba ga skrajnuti.
Neko neće biti dostojan i njega treba nestati da ne pravi nered.
Nekome bi opet život donio toliko tegoba da ga je bolje poštedjeti.
Neko bi sebi nasilja činio pa ga treba spriječiti.
Ima još….
I na kraju raj mora imati insana svih doba.
Šta vi muislite kada bi tamo borvili samo đuturumi kako bi to izgledalo?
I ljudi tuguju kad neko ode.
U redu je i ljudski tugovati.
Ali ima li smisla tugovati.
Onima dobrim je lijepo. Tamo gdje su oni nema boli i patnje Samo tišina , mir i ljubav.
One koji nisu dobri ne treba žaliti. Oni imaju vječni roštilj.
Nismo to mi izmislili. Lijepo piše okretaće se na jednu i drugi strani i biće prženi.
A šta je to nego roštiljanje.
Tješi se što je roštiljanje namjenjeno trezorđijama,
njihovoj djeci koja skupljaju vreće sa narodskim blagom i zlatom.
Onim što obećavakju zlatne kašike. Pa se popišpmane , za sebe otimaju i zlato i kašine.
Kontaju, šta će narodu zlatne kašike nije sviko. I na kraju krajeva ne trebaju im za kontejnera.
Tamo je dovoljno mnogo stida i drhtave ruke.
Slugani , hanefijske ilmije i zadriglo sveštenstvo se pridružuju onima koji vode nacional torove u pljačke.
Zaista je dobro rečeno.
I od odvih će pržuni najviše hajra vidjeti.