Pjesma dana
Danas je Ponedeljak ,prvi post-vikendni dan. Niko ne posti. To obično znači da se radi. Ne rade neradnici . Nacionalistička bagra i sveštena lica. Oni mimo svijeta ponedeljkom prave obračun. Valjda dok drugi rade, oni daleko, a na očigled očiju javnosti , u trezoriskim dubinama lične svojine , na društvenom nivou , broje efektivu , može i aktivu ,opljačkanog narodnog blaga.
Dotle niko ne primjećuje da je na stranici kalendara zapisan datum:
19.Decembar / Priosinac 2022.
Na njemu ne piše,ali vas obavještavamo da je danas okruglo 353 dan ove godine. Do kraja godine je ostalo; po vojnički : „sitno“, samo 12 dana. Nekima je bilo taman dana . Ni malo ni dosta. Ti su se utamanili. A utamanjenih je bilo hejbet.
Mi dopisujemo da je i Prosinac u igri. Ne zato što prosijava, ništa ne pada danima ove kasne jesni. Već zato što je to normalno .
Bosna je poliglotska zemlja. Svaki njen stanovnik ha proguguće, špreha tri do šest jezika.
Bogata je ova Bosna . Toliko bogata da je ne mogu opljačkati ni sve nacionalističke bagre zajedno,ni sve zločinačke udruge pojedinačno.
Toliko je bogata da je ne može pobiti ni jedna fašistička neman.
A o ljepoti i ne sluti.
Dah zastane od miline i dobrote.
Zapadaće snijeg. I prosijavaće, kad tad. Obećavamo . Ima da nas nema , ako tako ne bude. Đes, ba vidio Jelku bez snijega . I da nije okićena. Joj ,što ih mi volimo kititi. Jelke još više. Ima tu mnogo posla, kititi jelku. Može i neka druga biljka, samo nek je ženskog roda.
Sve što je ženskog roda, a ima noge treba kititi. Šta vas briga kol'ko ima nogu. Joj , levata sve ih intersuju. Zato što pojma nemaju. Čuj kol'ko insanke imaju udova.
Ženski rod nije isto što i muški, pa da imaju ud pride. A nije ni ud. Nema kostiju. Đes’ ba vidio ud brez kostiju.
Čuj , ud bez kostiju. Kojih li hablečina. Još će reći da papalina nije ribica. Jes da voli papati, ali nije samo zato riba. Riba je zato što je neko uvijek r'iba. Po naški grdi. Po mahalski kara.
Dobacuju i zato što se tuca. Joj, budala. Gdje si vidio ribu tucati. Moš je natakariti na ono , kako se ono zove, hajd ele nejse …aha na ražanj ili roštilj,mere bit i gradele, natakariš drito u sridu. Zašto ne može ukrivo? Joj , budala, ljudi moji. Jašta da može.
Kad može razroka budala ne pogodit u sridu čitav život , onda drugi moraju pogađati u njegovo krivo da on ne to vidi.
A ribama paše da je nabodu i u krivu i svakako, i vako i nako , samo nek se dobro nabode. da ne spada, ako spadne onda ispadne, a to je jazuk , niša od roštiljanja. Samo se ne voli ukrivo gradelisati. Samo pravo. Obrni, okreni. Gore dole. Dok ne porumeni ko rumeninge.Ili poreši ko naša ljubimica Rešada. I ona se voli roštiljati.
Zato su muškarci bolje roštiljđije od žena.Barem tako tvrde.Merak im roštiljati ribe i sve što se pod to može svesti, odnosno strpati.
I zapjevati ko poete:
-Joj meraka u večeri rane…
U prevodu:
-Roštiljali ,ne roštiljali bićete utamanjeni , a mnogi i na roštilj vječni nabačeni ; pa vi vidite šta vam je raditi.