Utorak je. Nemojte nas pitat o'klen znamo.Pročitali na kalendaru ili se kaže vaktiji. A apokaliptičari opet fulali “crni petak” i prebacili ga u neki drugi vakat .
Vako su vam se podjelili dani : 319. odletjelo do iduće godine, 46 se sprema jedan za drugim , laganice napraviti kraj ovog ljeta.
Godine ko godine . I dani ko dani. Lete ko ludi. A čovjek se ne mere uhavizat, a godina proleti,Namah ,ko i život.
Ne dižu ljudi glavu i ne beru brigu za onom izrekom:
Historia est magitra vitae
Nećemo raći svakodnevno, ali vrlo često im soli pamet ili ih progoni ova izreka.
Insan ko hajvan, da proste hajvani,ne obraća pažnju na stare Rimljane. A mi se pitamo se da li je dobro skrojena?
I uvjek spoznamo da je izreka sasvimu redu, ali neki ljudi nisu. Većina njih, posebice muškarci.
Neko će reći donosimo zaključke, na prečac ili kad smo već krenuli latinštinom ; a priori.
Ali nije to baš jednostavno, jer niotkud postane tako.
Ljudi se vole družiti i udruživati. Ono ko radi plemenitih ciljeva. Puna im usta demokratije. Požele mijenjati crni svijet u kome žive, jer nije po njihovoj mjeri. Udružuju se i udružuju. Ponekad dospiju na vlast. Prigrabe je milom ili silom. Nikad demokratski, jer na taj način nemaju šansi.
Sada oni postaju vlast zbog kojih se drugi udružuju i udružuju. Radi plemenitih ciljeva. Demokratije.I ovi prograbe vlast. Ni oni to ne čine demokratski, jer ono prethodni „demokrati“ , koji su postali autokrati ne daju vlast vez krvi.
Ništa ih ne dotiče učiteljica života. Oni su silniji, učitelji zla.
O imamo mi i zamjerki učiteljici. Neke su velike.
Kad već toliko dugo persistira, što nije iskoristila vrijeme i ojačala, da može po glavi mlatnuti svakoga kome su usta puna demokratije. Da može svakom silniku začepiti usta i svezati ruke dok ne shvate bit učiteljice života.
I zato man'te nam demokratije.
Šro bi poete rekli:
Kakva demokratija plačkaška bagro.
U prevodu :
Mi biramo slobodu , lopovska bagra pržun. Svakom po svom izboru. Pravi pravcati komunizam.