Dogodilo se na današnji dan 7. Novembar / Studeni

Danas je Ponedeljak 7. Novembar / Studeni  2022, godine.

Oni tako kažu. Kako oni znaju da je četvrtak  i da je novembar. Neko tamo lupio, danas je taj i taj dan, taj i taj mjesece i ima tako da bude. I eto vidite biva.

E kad je tako, ni mi njima ne ostajemo dužni pa im sve iskantamo.

Evo na priliku po najnovijoj računici   danas  je 311,   dan  u godini   ,  do kraja te iste godine ostalo je još 54 dana. Tako je i ima tako da bude.

Lako je nama sa ovim što bilježe godine.

A šta ćemo sa onima , kojima nikad ne mremo utuvit u blentaču da se , za ono što rade, ili jopet za ono što ne rade , ide na vrlo vrelo , pržunasto mjesto.

Ništa ko i dosad.

Ne možeš ti glupacima ništa dokazat niti ih pameti dohavizat..

Odlučili da budu licemjerni pljačkaši i nacionalisti. I taki vam ba, sjede u prvim borbenim redovima bilo koje bogomolje. Misle to će ih izvaditi. A među prvima su i u trtezorskim zapisima. Prvi ili bilo kako borbeni redovi? Gluho bilo , mere se na bigajli hak (?) ograisati!

Aha, čak ni oni sa tijarama i fesovima pored njih neće ništa bolje proći Sve je to jedna te ista bagra. Pljačkaška i lopovska fukara.

Što bi poete rekle:

Ničija nije do zore gorila.

U prevodu:

U zoru se sabah klanja.

Normalno, oni koji  se boje Milostivog.

A   ovi povijsničari baš dosadni.  Navalili da da svaki dan bude na današnji dan. Ko da mi nemamo drugog posla svakog tog  današnjeg dana.

1598.-Rođen je španski slikar Francisko de Surbaran, čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza, predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV (1638), a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.

-To je jedan od onih koji su voljeli tamnu pozadinu više nego samo slikanje.

1659.- Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat između dve zemlje započet 1635.

-Samo 24 godine rata. Sitnica. Francuzi su se znali sa Englezima kerapiti i po sto godina.

1867.- Rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri, prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeću sa suprugom Pjerom na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom, a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

-Radioaktivnost joj dohakala. Hoće se ona igrati pronalazača.

1857.-. Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.

-Zanzibar je tihookeanskoj strani Afrike., garant. Što smo pametni ko globus kada se vrti natraške.

1879.-Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštajn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom, isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.

Kažu jako je lajav bio i našo skim će se kačiti.

1913.- Rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. (“Stranac”, “Kuga”, “Mit o Sizifu”, “Pisma nemačkom prijatelju”, “Pobunjeni čovek”).

– Žan Pol Sartr ga nije mogo očima vidjeti jer je dobio Nobelovu nagradi sedam godina prije njega. Osuo drvlje i kamenje po Kamiju. A mi kontamo, ko mu je kriv kad je njegova čapri šupljikava.

1917.- U Petrogradu je pod vodstvom vodje boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena Garda zauzela je sve značjane punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.

-Niko nije skonto da je to bilo  vizionarsko utiranje puteva za Cara Josifa.

1944.-Frenklin Rozevelt izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.

– Čovo ogro na kratu invalidskih kolica i uvijek mu upalilo. Čak i za vrijeme rata.

1946.-Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.

– Pruga se nije prozvala Bratstvo i jedinstvo. To vam je autoput, koji opet nije priga.

1956.-Tokom Suecke krize, Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.

– Teroristi uvijek štite teroriste.

1972.- Ričard Nikson izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.

– Pametan je taj Nikson. Bolje da podnese ostavku nego da ga udalasse.

1973.- SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.

-SAD se zaklele da nisu imali ništa sa Izraelcima. Egipćani im povjerovali, jer se ovi zakleli CIA-om.

1987.- U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.

-Vala šposlije 31 godine diktature je bilo pošteno da se proglasi senilnim. Samo nam nije jasnu kako je Ben ali zaboravio da je svo to vrijeme češko  Habiba po osjetljivim djelovima tijela.

1990.- Meri Robinson  je, na prvim predsedničkim izborima posle 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.

1992.-Od posledica saobraćajne nestreće, umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih godina 20. veka nazvanog “Praško proleće”, promoter “socijalizma sa ljudskim likom”. U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.

1996.- Prilikom pada nigerijskog putničkog aviona “Boing 727” oko 40 kilometara istočno od Lagosa poginuli su svi putnici i članovi posade (142).

2000.-Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.

– Tako Rokfeler glaso. Njegov glas vrijedi ko svi ostali američki glasovi.

2000.- U Kopenhagenu je u 90. godini umrla kraljica majka Ingrid, koja je na danskom prestolu bila kao žena kralja Frederika IX od 1947. do njegove smrti 1972. godine.

-Poslije toga je na prijestolju bila kao Frederikova udovica. Nikako da ga se kutariše.

Bookmark the permalink.

Komentariši