“Alah il alah!” hori se s munara
S vrha Carine pa do nakraj Luke.
Akšam. I hrpa znojnih izmećara
Ispušta krasnu iz žuljave ruke.
Hitno iz niskih odlaze dućana
I pravoverni na česmi mošeja
Uzimlju avdes. Nad njima, sa grana
Sevlija, guču kumre.
I dok s leja
I sofa miris alkatmera veje
I obasipa pendžere i streje,
I svud se “Alah” razleže, i čista
Neretva šumi kao bajka stara:
Mlad mesec, eno, svrh Orlačkih Para
Kô prelomljeni zlatni obruč blista.