Autor
Hajro Šabanadžović
Cvijetni brežuljak Cvijetna dolina
Ljeto Bosne zemlje Božije milosti
Jesen Bosne zemlje Božije milosti Zima Bosne zemlje Božije milosti
Jorgovan rasuo perle Samoća u osvit dana
Svijet nade Ukradeno sunce
Streha na kraju grada Bijema ljubav
Ljubav je u tebi neizmjerna San
Snaga Ljubavi Ne osvrći se malena
The happiest day — the happiest hour
My sear'd and blighted heart hath known,
The highest hope of pride and power,
I feel hath flown.
Of power! said I? yes! such I ween;
But they have vanish'd long, alas!
The visions of my youth have been-
But let them pass.
And, pride, what have I now with thee?
Another brow may even inherit
The venom thou hast pour'd on me
Be still, my spirit!
The happiest day — the happiest hour
Mine eyes shall see — have ever seen,
The brightest glance of pride and power,
I feel- have been:
But were that hope of pride and power
Now offer'd with the pain
Even then I felt — that brightest hour
I would not live again:
For on its wing was dark alloy,
And, as it flutter'd — fell
An essence — powerful to destroy
A soul that knew it well.
Najsrećniji dan
Najsrećniji dan – najsrećniji sati,
koje još moje srce svelo pamti
uzvišena nada snage i gordosti
osjećam se krasno ali odleti.
O snaga!Rekoh li?da! tako bar mislim;
vaj! sad su sve ta osjećanja daleka!
Ti prividi bjehu u danima milim –
nek prolaze, pustite ih neka.
Hej, gordosti, kakva to spaja nas sila?
Nek se odsad tuđa čela guše
pod otrovom koji si na mene slila –
smiri se, seni moje duše!
Najsrećniji dan – najsrećniji sati
koje predosjećam – kojih se sjećam,
i najdraži bljesak gordosti i snage,
prošli su, osjećam.
Al’ kad bi ta nada gordosti i snage
vratila se s bolom koji duša ova
spozna još onda – ne bih čase drage
doživio snova!
Jer na njeno krilo sve je tmurnije
dok je lepršalo – pade
neka bit dovoljno jaka da ubije
dušu što je dobro znade.
Iz Zbirke – Ja ljublju vas, navsegda
Svitanje
Nebo ljubavi
čarolija sutona
Tango zvani čežnja
Smiraj
Dugo već
u nevinosti oka tvoga
slutim
uplakana jutra
Kotrljaju se ljubavlju
zagrljaju mojih dana
Jednom reći ću ti
Nemoj da bi mi plakala
Sačuvaj bar jedan osvit
obojen čarolijom sutona
za radovanje naše
I pleši mila
zatvori oči snene
samo pleši
znaćeš
i smirajem dana
uvijek ću biti tu
Danas je Ponedeljak 5.Januar /Sječanj i igrom slučaja 5. dan 2026. Do kraja godine preostalo je još okruglo 360 dana.
Reko bi čo'ek guta dana . A nije ! Vrlo je tanježno. Biće još tanje, koliko sutra.
A oni nama o tankoćutnosti. Kao da znaju šta je to. Da znaju, ne bi im pučanstvo svake sekunde mater spominjalo. Ne po dobru, već po vrećama opljačkanog narodskog zlata i po zlu. Što jes, jes podne tu i neka grublja , takarli psovka.
Sočna , onako po bosanski. Vrlo opisna i slikovita, da se muževi tih majki u grobu okreću ko ringišpil. A mnogi od tih grobara u mezarju su za života zaslužili još veće psovke. A ovi živi ni mukajet. Kako će kad su svi hadumi i licemjeri. Da nisu takvi, vaspitali bi djecu , pljačkašku nacionalističku bagru, kako treba, a ne da budu zlotvori i pogančeri.
Zloća i pokvarenost im utisnula žig na lice i u oči. Pogledajte ih malo bolje. Da ih čovjek ne zna, smilovo bi im se i udjelio sadake. Izgledaju kao pravi pravcati garibi. A i jesu,vjekovna gladež i sirotinja. Misle da vjekovnu glad očeva svojih mogu utoliti na brzaka, kroz očiglednu neljudskost i pljačke.
Ne ide to tako. Prazne im i zrikave oči. Lijeni do neobrijanosti. Usne stiskali od gladi i sada ih nemaju.
Ništa doborga od njih čo'eku ne može zapasti. Žao nam njihove djece. nisu djeca kriva što su im roditelji bezvrijedni i morbidni insani.Neće tu jadnu djecu imati ko ljudskosti učiti. Voljeli bi da nismo u pravu, i da ispadnu na dobro.
Ali kako odrastaju vidimo da smo u pravu. Nekažnjeno ubijaju, siluju i počinju da pljačkaju.
A gdje su oni , koji su sebi uzeli za pravo da ureduju i dijele moralne i socijalne pridike ostatku dunjaluka. Oni takozvani učeni, jal popovi, jal fratri, jal ilmije. Tikve sa pljačkaškom bagrom sada ,jer dobijaju mrvice sa trpeze silnika. I u uzlove sa Ebu Lehebom pušu.
A znate li šta biva sa Ebu Lehebom , ženom njegovom i onima koji sa njima tikve sade?
Nešto vrlo strašno i pakleno.
Što bi poete rekle:
Svo dobro je od Boga. Svo zlo je od zla oca i zle matere.
U prevodu:
Tronacinalistička pljačkaška pogan je nagrabusila ko i svaka pogan. Čeka ih pržunsko roštiljanje. Ali mala razlika. U pržunu su ljudi stoka za roštilj.
Dobar nam ovaj prevod. Još kad bi nekoga uplašio, bio još bolji. A hoće. Protokom vremena tijelo samo od sebe počinje osjećati jal hladovinu , jal paklenu vrućinu. Sreća njihova, putnici za pržun imaju u vlasti sve kliničke centre u Bosni. neka valjaće im. Kako kome i kako kad.
Prevod Hajro Bleki
Je voudrais bien
Je voudrais bien pouvoir te prendre
Mais il faut bien attendre
Le temps s'en va,je ne sais plus, tu n'es plus là
Je voudrais bien pouvoir te prendre tu le sais bien
Mais ne veux rien comprendre
Le temps s'en va je ne sais plus, je reste là
Quel est le moyen, dis-moi pour te reprendre
Donne moi la main, je ne peux attendre
J'aimerais bien que tu me dises que tu n'es rien sans moi
Que je te rêve, te réalise tout à la fois
Pourquoi faut-il toujours que tu te livres
Comme on livre un combat
Et que dans tes yeux ne se lise aucun signe d'émoi
Quel est le moyen, dis-moi pour te reprendre
Donne moi la main, je ne peux attendre
Je rêve souvent de te prendre comme prennent les rois
Je sais le pire des défauts est l'impatience
Pourquoi faudrait-il toujours que l'on vive ta loi
Quel est le moyen, dis-moi pour te reprendre
Donne moi la main, je ne peux…
je ne peux plus attendre
je ne peux plus attendre
Kadf bih mogla
Voljela bih da te mogu imati
Ali moram čekati
Vrijeme leti, više ne znam, više nisi ovdje
Volio bih da te mogu imati, dobro to znaš
Ali ne želiš ništa razumjeti
Vrijeme leti, više ne znam, još sam ovdje
Koji je način, reci mi, da te vratim
Pruži mi ruku, željno je očekujem
Voljela bih da mi kažeš da ne postojiš bez mene
Da sanjam o tebi, da san odjednom pretvorim u stvarnost
Zašto se uvijek moraš predati
Kao da se vodi bitka
I zašto u tvojim očima nema ni traga emocija
Koji je način, reci mi, da te vratim
Daj mi ruku, željno je očekujem
Često sanjam da te imam kao što to čine kraljevi
Znam da je najgora mana nestrpljivost
Zašto uvijek moramo živjeti po tvojim pravilima
Koji je način, reci mi, da te vratim
Daj mi ruku, ne mogu, ne mogu…
Ne mogu čekati duže.
Ne mogu više čekati.
Veceras dok slusamo stare ploce
i neke davne kise opet liju
veceras na dan naseg vencanja
tiho me pitas dal’ pamtim jos Veneciju
Veceras uz pesmu i staro vino
tvoje me oci miluju i piju
veceras na dan naseg vencanja
sta mislis mila dal’ pamtim jos Veneciju
Ref.
Jedan covek i jedna zena
jedna ljubav za sva vremena
dani idu zivot se brise
ja tebe cuvam volim sve vise
Jedan covek i jedna zena
dva su tela a jedna sjena
moja sreca je sreca njena
jedan covek i jedna zena
Veceras dok gledamo stare slike
i tvoje oci neku tugu kriju
veceras na dan naseg vencanja
zar mogu ipak da zaboravim Veneciju
Ref.
Ako jednog dana odiš ti
ne reci mi adio
rastanci mi ne idu
srcu
ne reci ni doviđenja
prepoznaću kraj
u titraju kojim
duša tvoja jeca
ništa mi ne zbori
zagrli me mila
jako jako kao krik šapata
volim volim
okreni se i odi
i lepršaja lepršaj
ko duša moja
ljubavlju orošena
Sad kad nisi sa mnom sporo teku sati
cini mi se, kazaljke ce stati
potajno se pitam, sta mi zivot vrijedi
svake noci sam za stolom sjedim
Ref. 2x
Bez tebe je gorko vino
nece tugu da mi blazi
i ja ne mogu da se smirim
srce samo tebe trazi
Sad kad nisi sa mnom ko da ne postojim
samo ceznem za usnama tvojim
kako da te nadjem da si pored mene
da ozive stare uspomene
Ref. 2x
Sad kad nisi sa mnom vidim sta si zame
trebam tvoje ruke, tvoje rame
ali tebe nema, nikad neces doci
imam samo ove duge noci
Danas je Ponedeljak o5. Januar / Siječanj 2026.
Znači da je peti dan ove godine.I pada u kako to ovogodišnja pravila pristojnog ponašanja nalažu tačno u ponedelja .Vrlo pametno i logično zaključivanje , koje nas uvodi u vrlo interesantne i jako sumnjive vode.
Čude nas teoretičari zavjere , jehovini svejdoci, kreacionisti, nutricionisti i abolicionisti i njihovi još bulazniji pajtosi.
a.Teoretičari zavjere jer ne vide ništa čudno što je peti dan ove treće decenije, trećeg milenijuma zapao u četvrtak.
Kontamo valjda će neko ispalti bar jedan metak.Jel'neradni dan ili nije ( ono ko fol ).
U Bosni za sve ostale dane ima po neko tane, sa rapidnim izvozom preko istočne oliti zapadne granice, a pođeđe i sjeverne i južne , jer za metkovanje granice ne postoje.
b.Jehovini svjedoci još nisu oglasili apokalipsu . A imali su zašto. Peti dan pada u crnu u po hefte. A oni još ni jednom nisu pogodili smak svijeta od 1914. godine kada su prvi put prorekli krah ovog dunjaluka na galaktičko – univezumskom nivou.
Možda im se jednom posreći. Međutim ,žao nam ih. Neće tog dana biti nazočni da se pohvale .Pogodite zašto?
Odaćemo vam tajnu. Glavni oligarhi svjedoka pokrali svu lovu ovčicama isprasnog mozga i više im se čak ni ne prorokuje Armagedon.
c.Kreacionisti još nisu objavili da su locirali Nojinu Arku. Jes da su sagradili svoju, za pola milijarde dolara donacija neivnih jaganjaca , napravili vlastitu Arku realne vrijendosti desetak miliona.Nažalost ima grešaka:
Nije plovna, oliti bušna je , ne mere primiti ni četvrtinu planiranog životinjskog svijeta a i niko nije lud da bude kapetan ili mornar ukletog holandeza.
d.Nutricionisti
Oni kao po običaju pojma nemaju ni o čemu,ali puno maste.
Što bi poete rekle:
-Mastili ne mastili , ćevapćići su zakon.
U prevodu:
-Kad ne bude ćevapćića znajte da je smak svijeta nastupio.
Jos uvijek sanjam da si tu
Kad nekog slicnog vidim u prolazu
Jos uvijek odem do grada
Gdje smo se prvi puta zavoljeli
ljubavi
Refren2X
Nema noci , nema dana
Da me ne zaboli rana
Vjetar nosi sa svih strana
Moje lisce sa Balkana
Jos uvijek cekam dugo u hladnu noc
To pismo koje nikada nece doc
I prodje zivot i prodje ovo sve
A sudjeno mi da zivim bez tebe
Refren2X
Nema noci , nema dana
Da me ne zaboli rana
Vjetar nosi sa svih strana
Moje lisce sa Balkana
Refren
Nema noci , nema dana
Da me ne zaboli rana
Vjetar nosi sa svih strana
Moje lisce sa Balkana
Moje lisce sa Balkana