Slobodan A.Bodo Kovačević – jedan od tri alter ega VIS Indexi

Slobodan A. Bodo Kovačević – 29.Decembar 1946. –  22. Mart 2004 .

I još jednom Slobodan A.Bodo Kovačević.

Solo gitarista naših i svjetskih lidera Indexa.

Kad bi bilo ono što ne mere biti, ove godine bi imao osam godina plus sedam banki. Ovako je zakinut za dvadeset godina voljenja i divne muzike, i slika.  On bi na prvo mjesto stavio nježni  zagrljaj kćerke Hane i cjelov žene Edine .

Slobodan A. Bodo Kovačević, Davorin Popović Pimpek i Fadil Redžić Fadiljo , od 1964.  do 2001. su bili  kristalni trolist, predvodnici najveće svjetske pop – rok akademije zvane Indexi.  Ili , kako mi to volimo reći: prvi među jednakim  sedmorice Veličanstvenih –  VIS Indexi.

Tako hroničari označavaju kraj jednog blistavog postojanja. Indexi  nisu prestajali postojati.  Oni samo više ne sviraju zajedno. Neki muziciraju gore , a neki su još sa nama.

U onom  VIS, pa slijedom Indexi , Slobodan A. Kovačević  je bio onaj filigranski vez,  koji je davao osebujnosti jednoj nepodnošljivoj lakoći sviranja, koja je krasila još samo jednu svjetsku grupu , njihove jedine prave muzičke suparnike, grupu Dors.

O  Indeksima povremeno pišemo. Njega smo više puta okrznuli. Jednom malo i pričepili.

Prijateljski. Nema zamjerki.

Od Indexa on je bio najpovučeniji i najtiši. Tako ga sudba preodredila. Kak bi filjozofi  rekla, “siva eminencija grupe”.

Sa dvetnaest godina je imao je veliku , jedinu   ljubav. Jasna se zvaše. Nesrećna smrt je razdvojila dvije grlice. Mnogi ne znaju kako takvi rastanci   mogu boljeti.

Mi smo bili okrenuti onim mahalskim bolima i fintama : dvoje se našlo, pa se opet nije našlo.

Dvoje se nađe pa ne nađe, osjetiš u srcu plimu , ali  poslije boli čitavog života i pitaš se zašto je morala sve baciti niz rijeku i otići bez povratka, u suton prošlih dana, negdje na kraju u zatišju..

Nažalost, Bodo nije bio te sudbine.

On je igrao malo drugačiju životnu igru. Dvoje se našlo, ali nije nikad saznalo da se nisu poslije našli.

Ona je umrala tragičnom smrću. Njih dvoje su  bili  najnježnije  i najljepše boje jedne  predivne , naprasno prekinute balade.

Indexi su đentlmeni i spjevali su obrnutu baladu.

Zamislite dvadeset jednogodišnjaka u nevjerici . Juče je ljubim . Danas je nema. Sutra joj   žute  ruže  na hladnu humku polažem. Tri dana je kiša , zaista, neprekidno  padala.  A boljela čitav život.

E ne može to tako , misli Slobodan A.Kovačević. Idem ja kupiti prljavo žute cipele. One najbolje pristaju uz žute ruže . Ako ubacim crni smoking i karo pantalone , neki  će zablenuti i reći vidi blente, bijesne gliste izvodi. Neće primjetniti moju tugu i koliko me život boli.  Godinu dana ih nije skidao. Nismo nazočili, ali neki , recimo Fadiljo , su se kleli da je u njima spavao.

Bio je vizionar koji je je mnoge stvari znao unaprijed.

Mi nismo ni vizionari ni proroci. Mi smo prost puk. Mahalaši koji sude po srcu i strane svijeta po njemu određuju. Sigurni smo da ga život nije pripremio da nosi bol do kraja života. Malo se pogrbio , ali je nosio teret. Sve do jednom.Nije se moglo više.Previše je boljelo.

Nikad se nije žalio ili je pominjao. Samo par njih su znali i poštovali njegovo diskretno tugovanje. Svoju bol je pretočio u plemeniti jecaj gitare , koja nema odraza u bilo čijoj muzici, već su se u njoj svi našli. Bilo je nemoguće odsvirati nešto sa toliko prefinjenosti , filigranskom iznijansiranošću i nadasve vrhunskom poetikom,koja je inače strana većini pop – rok muzike.

Svako ima pravo na izbor.Dao je ogroman  broj izvanrednih sola gdje čovjek pomisli je nemoguće da gitara može tako zvučati. Kontaju zvučni trikovi . Nisu ,pitajte restl od Indexa. Požurite. I oni su pomalo umorni. Trebalo je decenijama  prtiti  prim svjetske muzike na leđima.Nećemo nabrajanja.

Mi za našu dušu, kad osjetimo potrebu za  jecaj gitare koja slika dušu i nudi ljubav ,   nekoliko puta zavrtimio četrdesetak  sekundi nenametljivog solo  maestra Slobodana A. Bode Kovačevića iz Balade ili Plime . I život biva lakši i  teče dalje.

Nismo hroničari da nabrajamo njegove domete i biografske crtice.. Mi pokušavamo pisati o ljudima.

Pisati o Indexima je čast. Poznavati nekog od njih i popiti jednu, nako  “s nogu “,  je bila velika privilegija. Mi smo sretni ljudi. Susretali smo ih .

Slobodan A.Kovačević je umro kako je i živio.Tiho,ponosno i umjetnički. Nježan, dobar, krotak  i blag.

Kao i svaki Mali Princ,  Sarajeva Grada čednosti, uživao je ono najcjenjenije u ovom gradu:

-Poštovanje strogog Sudije , kojeg od milja zovu Čaršija.

Ona sa cvijećem u kosi

Ona sa cvijećem u kosi

Mali princ

Mali Princ

Balada

Slomljena ljubav

Slomljena ljubav

Sarajevo Grad čednosti

Bleki – Mirišu li naše ruže

Mirišu li crvene ruže

rosom  tijela tvoga

u volatu cvijetnih uspomena

pred  kučicom naših snova

ljubavlju rođenoj

Nevera se velika sprema

odagnaj kišu

snagom svoje dobrote

luduj nevinsšću svojom

rosom dotakni

plave ruže

boji li se  moj pupoljak  krhki

mirisima ljubavi naše

u đardinu naših snova

ne daj  suncu

da obasja dan

čarolijom svoga tijela

mirišu li naše ruže

dodirima usnulih tijela

u noćima bez sna

kraj kamina crvenog plama

dekoru pomamljenih  senki

što na zidu lude

bježeć  beskraju

sutonom otvarao se

pupoljak sneni

noću ruža postajao

jutrom se rosom umivao

a ja sretnik ga ljubio










												

Nena Ivosevic – Komandant Sava / Song – Lyrics

Skraja Bosne i mora, zna ga zemlja sva

svud se slavom pročuo Komandant Sava…

Vodio je brigade preko polja, gora,

razgonio je bande mrskih zlotvora…

Hej-haj, hej-haj Komandant Sava…

Hej-haj, hej-haj Komandant Sava…

Huči, teče Sutjeska, pliva krv po njoj,

divizija Savina bije ljuti boj…

Tudje horde proklete nadiru kroz noć,

juriš moji junaci, mi moramo proć’…

Hej-haj, hej-haj – mi moramo proć’…

Hej-haj, hej-haj – mi moramo proć’…

Što to huči Sutjeska u taj pozni sat,

mrtav kraj nje ležaše slavni Komandant…

Hej-haj, hej-haj – slavni Komandant…













Hej-haj, hej-haj – slavni Komandant…

Radovanu Karadžiću rekoše : Kriv je

Uvijek aktuelno

Iz Arhiva  

BY ADMIN22. MARTA 2019.ONI NAMA, MI NJIMA



Monstrumu Radovanu Karadžiću rekoše :

Kriv je .

Sasvim logično ,  kriv je što se rodio.

Veliki smo protivnici abortusa. Najveći što se može zamisliti.

Izuzetno , za ovakve monstrume i kasapine  dajemo bespogovornu  saglasnost da se abortiraju i prije začeća.

Ali šta se može? Počkovići i pogan nikada nisu bili ljudi.

Sud je relevantno i argumentovano dokazao da za kiretažu nikad nije kasno.

Ipak ,  koljač i monstrum ima utjehu – živ je.

I neka je.

Nek nam njegove žrtve oproste na zluradom odobravanju.

On nema savjesti ni duše, ali izgrišće mu zatvorska  ćelija utrobu,kao rak pluća.

Malo po malo , sli izuzetno bolno.

Vjerujte nam , sjatiće se sablasti svih poklanih i pobijenih Bosanaca da mu um čereče i na slamku život crpe.

Duše ubijenih  su to isto učinile  Slobodana Miloševiću, pa se od straha od seni mrtvih  u ludilu ubio.

Mladić Ratko to isto proživljava, postajući i sam živa avet i luđak.

Slobodan Praljak je načuo da se nešto zloćudno i pogibeljno dešava u Haškim ćelijama,

i preduprijedio je to. Tako to rade monstrumi,neljudi i kukavice.

Kažu počković Karadžić je  živ .

Neka ga , kao opomena za sve genocidne fašiste ,ubice i rasističku pogan.

Tako skončava svaka ljudska neman.

Sami, izolovani , samournisani i zaboravljeni.

Kažu njegovi  blago njemu, bar je živ, u Nirnbergu bi već odavno bio mrtav.

Po nama , faktički , on je već živi mrtvac , a nije svjestan toga.

Kupujući političke poene , jataci guslaju –  nek nam živi naša dika, koja nam poručuje da čuvamo genocidnu tvorevinu zasnovanu na klanju i nestajanju drugih.

E , pa idite kod svoje dike, sretan vam put  i ne morate nam se vraćati.

Nećemo vam zamjeriti.

Smetljište historije skuplja jatake i istomišljenike monstruma na isto groblje, kao lešinarsku hranu jedne drugima.

Da se o svom jadu zabave;žive utrobe jedni drugim da kljucaju.

A počeli su, samo još toga nisu svjesni.

Samo polako Bosno zemljo Božije milosti.

Ponosno digni glavu.

Saburu si svikla i opstaješ.

Krajnji bezobrazluk Izetbegovića Jr.

Uvijek aktuelno

Iz Arhiva

BY ADMINONI NAMA, MI NJIMA

 

Tatin trezorski sin i mamin sin sa vrećama narodskog blaga , se pokazao dostojnim sinom svojih roditelja.

 

Koje licemjerje i krajnji bezobrazluk.

 

Izetbegović: Policija je morala intervenirati, protest boraca je nezakonit! Čestitam policiji!

 

Protest onih koji su se borili za ovu zemlju i nemaju šta da jedu,  jer njihov novac gutaju i pljačkaju oni koje je namjestila lopovska klika , na čijem je čelu naslijedio svoga babu.

Policiji i sudstvo koja nezakonite  lopovluke njegove klike ne procesuira , tuče gladne borce.Aferim Izeti.- Jahići.

Vidi molim te.Borci nezakonito traže svoja prava, životima i tijelima  stečenim i policiji treba čestitati što ih je rasturila.Tako razmišljaju licemjeri i bogohulnici.

Oni koji porobljavaju i pljačkaju svoj narod to rade u tišini i zakonito, preko sprege umrežene  kriminalne mafije , koje se krije / pravda strahom za Bosnu i njen narod. Bravo,  porobljivači Bosne.

Najveća opasnost narodu  prijeti od fašističke tronacionalističke bagre i fukare.  Pobornika Islamske deklaracije , koji u sprezi sa četništvo i ustaštvom rade na zavađanju naroda i disoluciji Bosne na kalifate.

Četnici i ustaše imaju na umu ono veliko  srpsko i hrvatsko. Bakir je umislio da može nastaviti raditi na očevom projektu iz Islamske deklaracije ; Velikoturskom beglerbeguku u Bosni.

Šteta , neće moći ove noći , neće proći dok Bosanca ima.

Toliko o časti i poštenju čovjeka koji se četiri godine skrivao u trezorima  i sakupljao/otimao  narodski novac , dok je narod ginuo i slobodu i zemlju  branio.

I nikad mu dosta. Vjekovna gladež uvijek ostaje gladež.

 


												

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 14 02

Autor

Hajro Šabanadžović

Đardin malina  Drvo života

Đardin malina                                                                 Drvo života

Blistavo   Začarani krug

Blistavo                                                           Začarani krug

Pogled Djevojke sa francuskom kapom   Rađanje nove Bosne zemlje Božije milosti

Pogled Djevojke sa Francuskom kapom        Rađanje nove Bosne zemlja Božije milosti

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 13 01

Autor

Hajro Šabanadžović

Izgubljena fotografija  Spomenici

Izgubljena fotografija                                                                                 Spomenici

Potok i vrt   Poljubac

Potok i vrt                                                                            Poljubac

Svjetla pored Modre rijeke   Grlica bijela

Svjetla pored modre rijeke                                                     Grlica bijela

Bleki – Moj lipi anđelu

 

Dani snivaju po ledinama

snijegom zapretenih

okova sleđenih sjećanja

plašim pitati a gdje si ti

jer nepoznati ljudi reći će mi

ubijaš tugu bolujući usne moje

 

Uskoro će jasmini mirisati nebom

ispod zvijezda sa mjesecem koji tuguje

a nema nas u đardinu ljubavi

tada bih u odrazu sunca

što pravi tvojim skutima hlad

sahranio snove o ljubavi

moj lipi anđele

i jutrom tužnim

jubin te više od sebe


												

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 08 29

Autor

Hajro Šabanadžović

Roze svijet  Plavetni ružičnjak

Roze svijet                                                             Plavetni ružičnjak

Sunca sjaj   Planeta ljubavi

Sunca sjaj                                                                               Planeta ljubavi

Pomračenje   Blagodarje

Pomračenje                                                               Blagodarje

Plodnost   More i vjetar

Blagodarje  2.                                                                                 More i vjetar

Ledena pustoš   Maska

Ledena pustoš                                                                             Maska

Crno  Nježno plava

Crno                                                                                            Nježno plava