prolića svakog, još dok san bija malbra san ti cviće, penja se na najvišu liticu dobavit ono šta na vr stine cvita i nije me bilo straj stavija bi ti svaki dan ispri vrata drugu kitu cvića pa bi se sakrija i s ponistre milo gleda kako se sliglaš uzet moje jubavi dare mislija san resteš za me ja bidan i pazija da prolazin ulicon kad tebe nema, jer me bija straj da se ne spetljan da ćeš vidit na meni koliko te volin a volija san više nego žedna zemja vodu gori uvr gomila di sunce najjače zviždi letile su godine na ponistri di san te gleda kako resteš smantan i smušen dok mater ne bi rekla "ajde Ive više ča s te ponistre, ma šta čučiš više na njoj..." a Ive bi najradije gleda doli u te di robu pereš i na špage višaš činilo mi se nekad da i ti mene milo pogledaš, a ondaje cili svit bija moj pa bi pivajuć iša s mašklinon i motikon a na te mislija puno san te godina s te ponistre gleda, a i ti mene sve češće odozdala pogledavala i sve je bilo lipo ka u nekoj priči punoj ljubavi a onda san te pita, ma tvoji me nisu tili radi skandeli s mojin čačon a ja san ti živ umra, taj dan i više se nikad naliticu više kuće nisan popeja cviće ubrat, nisan moga i sad sidin u konobi, gledan kad ćeš banit ceston s ono tvoje dvoje dice šta drugi jin je čača, a ja bi život da, da san ja pa se vratin u ono vrime kad si robu prala na špage višala da se suši, a mene skrivečki milo pogledavala a cili svit je bija moj, pa pijen uz mašklin, motiku s tovaron polako uzbrdo i tobon u mislima
No comments