Yossamin – Prolića svakog

prolića svakog, još dok san bija malbra san ti cviće,
penja se na najvišu liticu
dobavit ono šta na vr stine  
cvita i nije me 
bilo straj


stavija bi ti svaki dan
ispri vrata
drugu kitu cvića
pa bi se sakrija
i s ponistre milo gleda
kako se sliglaš uzet
moje jubavi 
dare


mislija san  resteš za me
ja bidan
i pazija da prolazin ulicon
kad tebe nema,
jer me bija straj da se ne spetljan
da ćeš vidit na meni koliko te volin
a volija san
više nego žedna zemja vodu
gori uvr gomila di sunce najjače zviždi


letile su  godine na ponistri di san te gleda

kako resteš
smantan i smušen dok mater ne bi rekla
"ajde Ive više ča s te ponistre,
ma šta čučiš više na njoj..."


a Ive bi najradije 
gleda doli u te
di robu pereš i na špage višaš


činilo mi se
nekad
da i ti mene milo pogledaš,
a ondaje cili svit bija moj
pa bi pivajuć iša s mašklinon i motikon
a na te mislija


puno san te godina 
s te ponistre gleda,
a i ti mene sve češće odozdala 
pogledavala i 
sve je bilo lipo
ka u nekoj priči
punoj ljubavi


a 
onda san te pita,
ma tvoji me nisu tili
radi skandeli s mojin čačon
a
ja san ti živ umra, taj dan
i više se nikad naliticu
više kuće nisan popeja cviće ubrat,
nisan moga


i
sad sidin u konobi,
gledan
kad ćeš banit ceston s ono tvoje dvoje dice
šta drugi jin je čača,
a ja bi život da, 
da san ja
pa se vratin u ono vrime
kad si robu prala
na  špage višala da se suši,
a mene skrivečki milo
pogledavala
a cili svit je bija moj,


pa pijen
uz mašklin, motiku
s tovaron 
polako uzbrdo
i tobon
u mislima