Category Archives: Umjetnost

Mnogobrojne nagrade na domaćim i stranim festivalima i smotrama u oblasti animiranih filmova, stripova , karikatura , ilustracija , grafika i drugih oblika likovne umjetnosti nisu prošle nezapaženo.

Vedad Šabanadžović , komparativac književnosti , bibliotekar , likovni imjetnik je zasluženo među laureatima na svečanosti obilježavanja Nacionalnog dana svjesnosti o bibliotekama , održanoj u Rektoratu UNSA, 28.10.2022.

Ostali dobitnici Zahvalnice za podršku u razvoju i promociji aktivnosti Nacionalnog dana svjesnosti o bibliotekama u Bosni i Hercegovini :

Prof. dr. Rifat Škrijelj, rektor Univerziteta u Sarajevu. prof. dr. Maida Čohodar Husić, profesorica Mašinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu , prof. dr. Dušanka Bošković, prorektorica za kvalitet Univerziteta u Sarajevu , prof. dr. Lejla Hajdarpašić, profesorica Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu i koordinatorica projekta Library Network Support Services Modernizing Libraries in the Western Balkan Countries through Staff Development and Reforming Library Services ,Fuada Muslić-Haseta, šefica Službe za izdavačku djelatnost Rektorata Univerziteta u Sarajevu,Vahid Piralić, bibliotekar Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu,Amina Abdulahović, bibliotekarka Srednje škole primijenjenih umjetnosti – Sarajevo , Nihada Muratović, bibliotekarka Četvrte gimnazije – Ilidža

Zahvalnice su dodjeljene i sljedećim institucijama:

• Centar za govornu i slušnu rehabilitaciju Sarajevo za učešće u Nacionalnom danu svjesnosti o bibliotekama 2021 s programom Knjiga nije hrana ali je čitanje poslastica
• Biblioteka Sarajeva za kontinuiranu promociju bibliotečko-informacijskih usluga za najmlađe korisnike
• Gradska bibliotek Busovača za organizaciju foto natječaja Knjiga i dijete  povodom Nacionalnog dana svjesnosti o bibliotekama 2017
• Opća biblioteka Maglaj za organizaciju događaja namijenjenog najmlađim korisnicima biblioteka povodom Nacionalnog dana svjesnosti o bibliotekama 2019

Od srca čestitamo.

Nažalost nemamo signaturu naše saradnice ( uvodna fotografija ) za objavljivanje njenog isto tako značajnog uspjeha. Uz dužno poštovanje i njoj iskrene čestitke. “

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem,

Sve će proći ko behara kad.

Suvim zlatom venjenja označen,

Nikad više neću biti mlad.

Nećeš više treptati ko ptica,

Srce ludo, oprljeno mrazom.

Ni zemlja me brezinoga cica

Bosog neće namamiti stazom.

Duše skitnje! Sve je manje mena,

Sve mi ređe plamen usta rudi.

O, svežino moja izgubljena,

Oči bujne, preplavljene grudi.

Želje štedim ko tvrdica zlato.

Moj živote, beše li tek san?

Ko na rujnom da projurih atu

U proleće, kada sviće dan.

Lišća bakar tiho kaplje s klena.

Sve je trošno, plot u prah nam gre…

Navek nek’ je tvar blagoslovena

Koja dođe da cvate i mre.

Maza

Autor – Vedad Šabanadžović

Maza (  Serijal ).

Autor : Vedad Šabanadžović

Maza –

Krivi su mediji

Autor : Vedad Šabanadžović

Dr.Menga

Autor : Vedad Šabanadžović –

Sivilo

Oblaci

Mjesec u klopci oblaka

Livada nebo sunce

Violetni nestašluci

Maglovit dan

Putevi i stranputice

Pomračenje

Leteća flota

Crno

Bager

Mimikrija / Pas i kuja

Kozorog i lopta

Pospana sova

Svijet igre

Vjetar

Prozračane sjene

Oči černie

Otisak

Bestežinsko stanje

Iz Arhiva 

BY ADMIN4. NOVEMBRA 2020.MAGAZIN, UMJETNOST

*

Umjetnost je uvijek bila posebni dio ljudske svijesti i djelovanja, koji ne priznaju granice i barijere,

već samo kreativnost , vrijednosti i stvaralaštvo.

Jedan od nagrađenih na festivalu je naš stalni saradnik Vedad Šabanadžović.

**

ДРУГИ ВАЉЕВСКИ СТРИП ФЕСТИВАЛ, Ваљево, 2018.

NAGRAĐENI AUTORI

Жири у саставу: Зоран Стефановић, управник Центра за уметност стрипа, Београд председник жирија, Миливој Костић, академски сликар, члан, Дејан Богојевић, мултимедијални уметник,члан, донео је једногласну одлуку да награди следеће ауторе / стрипове, који су се истакли квалитетом:

Небојша Василић – „Див јунаци“

Гран при Другог ваљевског стрип фестивала

Никола Радосављевић – „Уморна“

Прва награда

Александар Стеванов и Катерина Николовска  „Мачор кој сакаше да стане крал на светот“

Друга награда

Марко Шерер и Сенка Милутуновић

„Како насликати портрет птице“ (по Жаку Преверу)

Трећа награда

Ведад Шабанаџовић – „Живот је бајка“

Награда за приповедање

Миљана Тешовић – „Везе“

Награда за ликовност

Горан Новаков – „Блистави“

Награда за сатиру

Жељко Обреновић и Жељко Виторовић

„Картон сити“

Награда за друштвени ангажман

Горан Фуруновић – „Господин“

Награда за алтернативни израз

Сара Живковић, Ана Живковић и Маргарета Миленковић – „Надомак циља“

Награда за неговање традиције

Јован Ђорђевић – „Ко зна?!“

Награда за најбољег младог аутора

Други ваљевски стрип фестивал биће отворен у петак, 21. децембра 2018. године у 19 часова, у Галерији центра за културу, Ваљево. Тада ће бити додељене награде и биће отворена међународна изложба стрипа (од пристиглих радова) под називом „Див јунаци“.

Захваљујемо Вам се на учешћу и позивамо Вас да присуствујете Другом ваљевском стрип фестивалу. Добро дошли!

Дејан Богојевић,

уметнички директор фестивала

**

Iskrene čestitke čestitke organizatorima, žiriju i nagrađenim

Danas je Srijeda, 2. Novembar/Studeni, 2022. neprestupne godine.

Ovako su se dani  podijelili: 306. Dana se laganice zamrznulo i   laganice otperjali  u prošlost. Do kraja godine još  59 dana dana čeka , što smrzavanje , što prosijavanje.

Njih  takođe čeka odmor. Jedan dan će se odmarati duže od ostalih. Napriliku pride tri godine.Eto nam ga , ako Bog Milostivi da ,za par  mubarek   godina.

Čudno,  kontamo mi ,   dani su ko leptiri procvjetaju u jednom danu, nestaju kao pupoljci, pri kraju istog dana. Nikad niko nije zabilježio da jedan zemaljski dan traje dva dana. Pupoljci se daleko od ljudi pretvaraju u prekrasne mirisne  ruže. I insani se onda čude kako su uvijek  tako lijepi.

A nisu baš svima nagodni. Dosta hajvana bude zatečeno kada ih dani  uvale na srećno/nesrećne putanje kojima povratka nema. Oni dani koje se jave slijedeće godine pod istim datumom nisu ni blizanci proteklih. To su oni sami.

Ljudi i ne shvataju kako su zaboravni.

Niko nije  nepametan da svake godine stvara nove dane.

To vam je isto ko svake godine stvarati novu ženu. Mnogi bi htjeli , ali motoričke sposobnosti su uvijek slabije od želja.

Vrlo pametno, čista logika.

To je glavna odlika ljudi koji baljezgaju. Sve rade napamet  i čisto od logike. Zato se hvale da je to pamet i logika.

Što bi poete rekli:

Dani su  pahuljasti ko leptiri, a ljudi ovce ko bekani.

U prevodu:

Vela havle. Ove blese od uvodničara počeli mahnitati ko prepisivači .

Danas je Srijeda 26. oktobar/listopad, 299 . dan 2022. godine. Do kraja godine ostalo je još 66 dana.

Okrugli brojevi.

Dva devet devet i še'set šest dana.

Vama broj 299 nije okrugao?

Nama svaka devetka vrlo okruglo izgleda.

Kao prelijepa žena obdarena ljepot kruškastim  grudima.

A mošte misliti 299 okruglih prstatih žeme. Koji li je to tek okrugao broj okruglih žena?

I još, sigurno  mislite da še'set šest nije okrugao broj? Na volju vam.

Šestica je broj okrugao kao trudna žena.

Vama trudnice nisu okrugle?

Baš ste levati, ili u najmanju ruku  čudni insani.

Joj ,mile naše trudnice.

Hem lijepe, hem punačke , hem okrugle ko  Viljamovke.

Ma nije nam naum pala viljamovka radi rakije. Jok , nikako!

Nego radi krušaka

Naravno onih rumenih, zdravih i oblih. Merak ih pomilovati po stomaku.

Trudnice , dabome.

Ne kruške. One su za havljanje ili za kazana. I što ste zapeli za tu  viljamovku?

Ko da nema drugih rakijetina?

Ima rakije i od šljive, i od duda, i kukurza, višnje, čak i jabuke.

Neki su  pokušali praviti brlju  i od tikvenjače i krompira.

Ništa, tankosava.

A neki pamtnjakovići pokušali jagode nagovoriti da se pretvore u rakiju.

Ono mere, ali skuplja rakija  no kazan. I mora se namah piti. Lako kvarljiva roba.

Isto ko ulične  prodavačice. Naravno cvijeća, a šta ste vi mislili?

Neke ženske prodaju rakiju na trotoraru. Mere bit da bidne, ali mi ne nalećesmo na take žemske.

Insan ko insan, samo što nije hajvan.

Počeli dumati od čega se sve rakija može praviti. Samo što nisu počeli peći rakiju sirnicu ili burek rakiju praviti. Gluho i ćoravo bilo !

Kontaju pite se peku isto ko rakija. A nikako nije isto.

Evo na primjer pite se peku u tepsiijama i rerni od špahreta. Najbolji je fijaker.

Normalno ne onaj sa konjima. Taj je za trudnice i lijenštine, oliti gospodu.

A od rakije u fijakeru niko ne bi hajra imao. Ne onom sa konjima.

A nekima , jopet ,brlja draža od svih pita. Ili bilo kakvog ića. Čak ni vodu ne begenišu. Ni za kupanje.

Njih ćete lako prepoznati. Suhi ko ljeskova grana usred zime.

I modri, haman ko ledenjak sa Antartike.
Kako ne bi bili modri?

Rakija im udari ili na jetru ili na bubrege. I jene i druge.

Koincidencija. Crna i bijela đigerica. Crni i bijeli bubrezi.

Specijaliteti za meze. Nećemo širit priču.

I oni modri se naglo  istope. Valjda i njih zahvatilo ovo globalbno zatopljavanje.

Pa kopne ko jetre i bubrezi natopljeni u čisti alkohol, a mere i u  formaldehid.

Što bi poete rekel:

-Zlo se zlim vraća.

U prevodu:

-Wilijamka i žena nemaju nikakve veze. Osim što su oble, rumene, sočne, jedre, slatke…i mogu se konzumirati.Svaka na svoij način , dakako.

Vako se može čitav dan , a bome i čitavu obnoć. Bolje prestati dok je vakat. Ima se pametnijeg posla sa ženama raditi.

Ha, šta vi mislite.

Valja ova?